Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бјала Слатина у центрифуги водене стихије

БНР Новини
Фотографија: Венета Николова

Очај, гнев, мука – таква су укратко речено осећања жртава невиђене водене апокалипсе која је спопала северозападни бугарски град Бјала Слатина. Био је петак, 1. августа, и сијало је сунце, када је одједном водени зид навалио на град и за свега пола сата "прогутао" улице, куће, продавнице… Нестала је струја, а река Скат је буквално полудела. Обично кротка притока Дунава коју мештани зову "вадата" (у преводу бара), трансформисала се у трен ока и похарала је улице градића изазивајући ненадокнадиву штету.


Претходне ноћи на Бјалу Слатину се сручило 86 литара воде по квадратном метру, што је за 1,5 пута више од уобичајених количина падавина за јул. Али нико није очекивао да ће бујица која се слила са неба проузроковати оволику штету. Поплавни талас је запљуснуо град. Местимично је вода била висока скоро два метра и преплавила аутобуску станицу, улице, мост, подруме, приземне спратове, усисавајући покућство људи, играјући се њиховим колима. Свако се спасавао како је могао. Неки су се брзо извукли кроз прозоре аутомобила, други су се попели на кровове кућа у очекивању помоћи, трећи су се борили са мутним водама реке у покушају да се дочепају чврстог тла.


"Талас ме ударио с леђа док сам истоварала робу и носио ме два метра. Добро је што сам успела да се некако задржим", прича ошамућена продавачица у локалној продавници. До краја дана око 250 људи је успешно евакуисано багерима, чамцима и теренским возилима. Али су им куће и имовина остале под водом. Приступи граду били су поплављени и слично многим насељима у северозападној Бугарској, и Бјала Слатина је била одсечена од света.

Снимка

У суботу око подне вода се није померила ни на сантиметар, а ситуација је подсећала на апокалипсу из холивудског филма. Кренуле су гласине да стиже нови талас.

"Поплављеним регионима већ харају банде и пљачкају куће, ко ће очувати моје имање?", завијала је жена са малишаном у наручју, која је покушавала да пробије полицијски кордон те да види своју поплављену кућу. "Сада спасавамо људе, госпођо, имовина може да сачека", гласио је хладни одговор полицајца. Али је људима било тешко да угуше свој гнев и оптуживали су локалне органе власти да не раде ништа.

Снимка

Нико није знао одакле је дошла та стравична бујица. "Безобразлук, испуштају акумулације и нас не упозоравају!", љутили су се неки. Други пак без губљења времена су журили да помажу осталима. Неки су покушавали да извуку своја кола из водене замке. У спасилачке акције су се укључили власници багера и џипова. И док су службеници цивилне заштите обилазили "речне" улице спасилачким чамцима, људи су скоро 24 часа провели на крововима у очекивању спаса.

Снимка

Бјала Слатина је била неприступачна и у недељу. "А шта је са људима у Мизији, свега тридесетак километара одавде. Тамо је вода уништила једну трећину града! Сироти и јадни они!" – ломила је руке власница једног од погођених мотела.

Међутим, од понедељка су приступи граду отворени, вода се споро повлачи са улица и кућа. Пуштени су струја и питка вода, а са њима се вратила и нада да слични катаклизам никад више неће спопасти становнике најсиромашнијег региона Европске уније. Сада људи очекују солидарност и садејство власти и европских институција. То је и једини начин да се извуку из ове водене море.

А прогнозе синоптичара за ову недељу предвиђају нове и нове кише…

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25