Преко 500 хиљада је снимака у Тонском архиву Бугарског националног радија, који обогаћују ризницу звучног памћења Бугарске и Европе. Ти снимци нам омогућују да и у 21. веку слушамо гласове прослављених бугарских уметника какви су композитор Панчо Владигеров, сликар Владимир Димитров-Мајстора, глумац Константин Кисимов... Као и цара Бориса ІІІ, Лава Толстоја, Алберта Ајнштајна, Сергеја Јесењина и др.

Тонски архив БНР је званично утемељен 1957., али је звучну документацију почео да прикупља већ самим оглашавањем радиостанице у етру – 1935. г. По речима Силвије Емирјан, директору Архивског фонда БНР, за будуће генерације су, захваљујући тим снимцима, сачувани гласови и дела уметника који су у годинама социјализма проглашени ренегатима као и бегунаца којима није био допуштен повратак у домовину. Такви су рецимо снимци виртуозног виолинисте Васка Абаџијева и џезисте Милча Левијева. Има, међутим, и изузетака. У 50-им годинама прошлог века, у доба комунизма, државном радију није било дозвољено да сачува све своје архиве. О томе сазнајемо опет из једног снимка који се налази у Тонском архиву радија – Иван Хаџијски, један од дугогодишњих тонских редитеља националног радија у разговору са Силвом Тиховом евоцира успомене из оних година:

„Познато је да су после 9. септембра 1944. /када је у земљи успостављен просовјетски режим/ многе грамофонске плоче полупане, намерно уништене само због тога што је на њима била „неподобна“ музика.

Створили смо комисију – шефица фонотеке Пенка Николова и ја – задатак нам је био да прегледамо садржај дискотеке (збирке плоча), јер у оно време снимака на траци скоро и да није било. Направили смо регистар расположивих трака – домаћих и таквих које су добијене из иностранства. Све грамофонске плоче са нацистичким песмама, маршевима, са делима Вагнера, која су била Хитлеру омиљена, уништене су. Спалили смо их у просторијама у подземном спрату радија. Оставили смо само неке плоче са нацистичким корачницама да бисмо их користили у звучном дизајну радио драма.

Да ли вас је неко инструктирао шта тачно да уништите?

Била је комисија која је морала одслушати те плоче – ми смо јој нудили наслове, укратко препричавали садржај, а она је слушала и одлучивала.

Да ли су то били уредници из радио куће или неки спољни стручњаци?

Њени чланови су били како уредници из радија, тако и људи који су долазили изван радио куће.

Да ли је комисија одлучивала шта подлеже уништавању, а шта не?

Да, директор радија морао је да потписом потврди налог о уништењу плоча. Доста тога је отишло у неповрат, укључиво и много драгоцених снимака.

Када се то догодило?

Не сећам се тачно да ли је то било 50. или 51. године. Био је свакако најтурбулентнији период у историји радија када се прелазило са један на други систем управљања, наиме нови систем је био централизован.“

Данас Тонски архив БНР располаже са преко 110 хиљада часова снимака, које нас враћају временима, догађајима и личностима уграђеним у основе савремене бугарске и европске историје. Он је део не само националне, него и европске ризнице у време када је један од главних циљева ЕУ неговање и очување културног идентитета нашег континента. Пример у том погледу је стварање дигиталне библиотеке, музеја и културног архива „Европеана“. О свом учешћу у тој библиотеци: да ли ће то бити фотографије, музичка дела, рукописи, књиге, филмски материјал или нешто друго, одлучује свака земља. Тонски архив БНР у стању је да достојно представи земљу својом запаженом аудио збирком. Али је пре тога потребно да се на хиљаде часова снимака са трака дигитализује. То је важан циљ који стоји не само пред БНР, већ и пред целом бугарском државом – да гарантује очување звучне историје 20. века. Тракама прети оштећење од поплава, пожара ... могуће је да неко нехотице или намерно збрише снимак или пак да траку спали. Уосталом, дигитализација је већ урађена за снимке бугарске народне и поп музике, начињене на БНР у задњих 60-ак година. Можете их нон-стоп слушати у стримовима БГпоп и Фолклор на нашем сајту.

Превела: Ана Андрејева