Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Европљани смо, не Туркијци!

БНР Новини
Фото колаж: Силвија Петрова

Европски гени преовлађују у профилу савремених Бугара – такав је закључак недавно спроведеног великог истраживања домаћих и страних научника, који су поново оповргли распрострањену теорију да је становништво на подручју савремене Бугарске туркијског порекла.

Дакле, ко смо ми – туркијски или европски народ? Свима је познато да наши преци – Протобугари – потичу из древне Азије. Питање је из којег су дела континента дошли? На бази продубљених истраживања код нас се сада афирмише хипотеза да су наши преци дошли не са Алтаја и територија северно од Кавказа, где су живели Хуни и алтајска племена, већ са предела данашњег Ирана и планине Памир са преовлађујућим индоевропским становништвом. У 7. веку они су се настанили на територији савремене Бугарске, где су већ живели Трачани и Словени, те је тако створен један тешко разговетан генетски коктел. У прилог теорији о нашем европском пореклу су и резултати рада водећих наших стручњака у области генетике, антропологије, микробиологије, заједно са њиховим колегама са универзитета у Павији (Италија). Научници су једнодушни – савремени Бугари су најближи становништву северне Грчке и централне Италије. Имамо идентичне гене са Македонцима. Србија није учествовала у овом истраживању, те због тога не располажемо конкретним подацима у каквој су мери наша два народа блиска. Али пак је прецизирано да смо генетски удаљени од Белоруса и Руса.

„Људи могу да буду језички блиски, али без генетских сличности - објашњава академик Ангел Галабов са Института за микробиологију при Бугарској академији наука. - Бугари су генетски удаљенији од појединих словенских популација кави су руска, словеначка, чешка и словачка, а да и не говоримо о нордијским народима и народима германског језичког подручја. Али је наш митохондријски геном близак ономе становника северне Грчке, Хрватске и Италије. Испоставило се да туркијске групе у нашем ДНК профилу чине свега 1,5 одсто наших гена и да нам у венама у ствари тече врућа европска крв.“

Закључак је да савремени Бугари поседују медитерански корени које су наследили од Трачана и индоевропске гене, резултат присуства Протобугара и Словена на нашем поднебљу. И још једна занимљива појединост: показало се да петовековно Османско ропство није утицало на бугарски геном.

„Пре је дошло до преласка бугарске крви на турску популацију преко јањичарства и отимања девојака, него ли супротно! – тврди акад. Ангел Галабов. - Бугарски народ није допустио да се становништво меша са Турцима. Средњовековни морал је сачувао чистоћу бугарске популације. Наша генетска истраживања категорично сведоче да су савремени Бугари веома удаљени од Турака и да немамо „генетских додатака“ из доба ропства.“

Научници говоре о врло хомогеном профилу савремених Бугара. Испоставило се да он није хаотичан збир гена свих народа, који су током миленијума пресецали наше подручје – нити туркијских народа, нити Хуна, нити Словена. Иако припадници словенског језичког подручја, ми смо у ствари ближи неким медитеранским народима, него ли Словенима, а у нашим венама тече европска крв. „И ДНК-истраживања примерака из 9-10. века, добијених из гробница у региону, потврђују ту тезу“, закључује акад. Ангел Галабов.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско културно друштво „Мартеница” из Штутгарта слави 20 година постојања

Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...

објављено 7.12.24. 11.30

Фестивал „Љути Божић на фарми“ у селу Лозен

Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..

објављено 7.12.24. 09.55

Житељи приморског града Черноморец „закључавају“ море

Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан.  Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум, организује се свечана литија са чудотворном иконом Светог Николе која иде до пристаништа, где се..

објављено 6.12.24. 07.15