Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска заостаје у борби против сиве економије

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Удео сиве економије у Бугарској износи скоро 30 посто БДП-а, показали су резултати истраживања које је недавно спроведено у земљи. У том погледу Бугарска знатно заостаје за осталим европским земљама.  Европски просек сиве економије је 19 посто, а добра вест је да се захваљујући предузетим мерама за побољшање пословног амбијента и борби против утаја пореза њено учешће у БДП-у постепено смањује. По речима економисте Красимира Ангарског, бившег министра без портфеља у привременој влади Стефана Софијанског, удео сиве економије код нас највећи је у трговини, прехрамбеној и грађевинској индустрији где се обично не издају сви неопходни документи нити се региструју сви промети од продаје. У тим секторима удео сиве економије знатно надвисује просек за земљу, рекао је Ангарски у интервјуу Радију Бугарска и додао:

У Бугарској је учешће сиве економије у БДП-у било знатно веће, али су многе делатности постепено изашле из сиве зоне. Уведене су регистар касе са фискалном меморијом за регистровање оствареног промета , свака од којих има терминал за даљинско очитавање свих дневних извештаја. Могу рећи да земља бележи напредак у том правцу, али се упркос томе креће споријим темпом у односу на неке друге земље. Постоје читави сегменти националне привреде у којима готово ништа није предузето за сузбијање сиве економије.

Недавно је влада себи поставила амбициозни циљ да до 2020. године смањи за трећину или преполови удео сиве економије за што ће од кључног значаја бити борба против шверца. По речима Ангарског, увођење „равног“ пореза је такође имало позитиван ефекат на оживљавање успаване економије, пошто је лакши за администрирање.

Колико је идеја о формирању финансијске полиције примењива у пракси?

Ово не треба да буде привремено решење. Када говоримо о сузбијању сиве економије морамо предузети комплексне мере којима ће бити омогућено успостављање Јединствене агенције за приходе какву смо у прошлости имали у земљи. То се мора ускладити и са другим органима. Тако, рецимо, у многим земљама постоји тзв. финансијски суд. Код нас се, нажалост, финансијска питања решавају у општем поступку и судије нису увек довољно компетентне. Дакле, потребно је да се у том правцу предузму озбиљне мере. Раније, када сам ја био на челу Пореске управе Софије и Софијске области, све је ишло добро. Било је људи који су били специјализовани за ту област, али, нажалост, ово није прерасло у финансијски суд илити друга специјализована одељења. С друге стране, казне које се изричу кршиоцима прописа и даље су мале. Дакле, недопустиво је да одређена особа има више десетина милиона лева пореског дуга и да заобиђе закон.“ Почетком транзиције бугарске власти су у сарадњи са једним од водећих експерата Међународног монетарног фонда одлучили да успоставе Јединствену агенцију за приходе. „Јединствена структура омогућава размену јединствених информација, али Бугарска оклева већ 20 година око изналажења најбоље могуће формуле и мени се чини да се све то ради намерно или из незнања,“ коментарише Ангарски.

Да ли је увођење пореске амнестије као мере за побољшање прикупљања пореза и оживљавање економије добра идеја?

Не мислим да су се сви сложили да је потребно повести озбиљну борбу против утаје пореза и финансијских превара, јер су досадашње мере делимичне и недовољне, а успостављени органи немају одговарајућа овлашћења. Приликом стварања пореске администрације били смо довољно далековиди и предложили смо да се формира посебно одељење пореске полиције. Али политичари нису одобрили наш предлог те образложили своју одлуку речима да је рано за предузимање сличних мера. У многим земљама постоје слична одељења, али у њима и пореска администрација функционише добро, постала је својеврсни стожер привреде. Пореска амнестија се примењује у многим земљама. Чак и у Русији је предвиђено да се крене у том правцу. Дакле, не видим да постоје препреке да се то уведе и код нас, али изгледа да нема политичке воље.

Хоће ли слична мера донети додатни приход државној каси и колики ће бити он?

Све то зависи од нивоа поверења. Овде није реч о отпису утајених прихода стечених незаконитим путем већ о утаји законито стеченом приходу. Ако се та мера периодично примењује у другим земљама, не разумем у чему је проблем да се она уведе и код нас.

По речима економисте, формирање финансијске полиције ће позитивно утицати на привредну активност у земљи, јер ће то створити знатно боље услове за лојалну конкуренцију, тако ће прави, велики капитал бити безбедан у Бугарској, рекао је Красимир Ангарски.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јавни дуг Бугарске за 2023. г. износи 22,9% БДП-а

Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..

објављено 22.10.24. 13.21
Евтим Милошев и Симонида Кордић

На пролеће се уводи авио-линија Софија – Подгорица

Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..

објављено 22.10.24. 09.19

Бугарска повећала извоз кукуруза и сунцокрета у Кину

Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..

објављено 21.10.24. 11.32