Забележити фотоапаратом оно невидљиво за очи и на тај начин реновирати зграду! Звучи веома апстрактно, али се у ствари ради о озбиљном научном достигнућу и мајсторству професионалних фотографа. Шансу да видимо оно што се не види нам дају ученици Софијске математичке гимназије који су приредили добротворну изложбу астро фотографија, а прикупљена средства ће користити за ремонт Астрономске опсерваторије у Софији, која деценијама није реновирана.

Доцент Евгени Овчаров, руководилац Катедре за астрономију Физичког факултета Софијског универзитета је изјавио да руководство високе школе покушава да се властитим средствима снађе са појединим хитним ремонтима, свакако уз помоћ студената, предавача и волонтера.

„То је најстарија опсерваторија на Балкану која има 120-годишњу историју, подвлачи он и наставља:

- Она је споменик културе од 1976. Користимо је за обуку и популаризацију астрономије. Налази се на лепом месту, у центру Борисовог врта, а људи су увек били веома радознали када је у питању астрономија, тако да ми покушавамо да одговоримо на сва њихова занимљива питања.

Ученици Софијске математичке гимназије кажу да се идеја о изложби родила спонтано.

- Желели смо да помогнемо згради и пошто Теодор је веома талентован у области астро фотографије, одлучили смо да ускладимо две ствари – прича Раја Димитрова, ученица гимназије и један од организатора манифестације. Многи посетиоци су били изненађени чињеницом да су објекти на сликама реални – допуњује она. Неки су чак тврдили да су коришћени рачунарске технологије и програми. Били су јако импресионирани нашим радовима те су чак настојали да одмах купе фотографију и да је понесу кући.

Ганчо Ганчев, докторант на катедри за астрономију, такође учесник поставке, објашњава да нам астро фотографија показује оно што реално постоји око нас, али не можемо да га видимо.

- Наши очи су веома слаби детектори у поређењу са фотоапаратима и камерама и како бисмо видели више детаља и прикупили више података, сликамо дуже и повезујемо кадрове. Понекад користимо покретне сталке који се синхронизују са кретањем Земље и тако избегавамо расејање објеката. За изложбу смо прикупили фотографије астрономских објеката, као и астро пејзаже – на пример, оне који приказују лепи призор на позадини ноћног неба. Мислим да је све испало сјајно.

О препрекама и пријатним тренуцима на путу сваког астро фотографа прича Теодор Алексиев – ученик Софијске математичке гимназије. Он је један од главних учесника поставке и његови школски другови кажу да поседује невероватни таленат у тој области. Теодор тврди да је највећа тешкоћа у овој врсти фотографије дуго очекивање правог кадра.

- Са Ганчом смо 6 сати чекали у мразу и снегу како бисмо направили једну фотографију. Али су нелагоде пролазне, а пријатних изненађења је много више. На пример, 2013. десило се нешто фантастично – постао сам сведок експлозије нове звезде. Посматрао сам је телескопом. Касније пак сам имао шансу да фотоапаратом снимим комету. И управо тај кадар је приказан на изложби.

Бавити се астро фотографијом по Теодору је позив, а нам остаје питање шта је да видиш Млечни пут изнад крова своје куће и да схватиш да је увек био тамо. Мистичари би сигурно рекли да је то нека врховна стварност, скептичари – да је он рођен супер модерним рачунарским технологијама, а филозофи би размишљали о чудној вези између ремонта једне опсерваторије и могућности видети невидљиво.