Симболика ускршњих јаја мењала се током векова. Најстарија изрезбарена нојева јаја која су пронађена у Африци, потичу од пре око 60 хиљада година, а служила су као дар. Сумери и Египћани су златна и сребрна јаја користили на сахранама. Паганска веровања различитих народа тврде да је јаје симбол Васионе, плодности и пролећног препорода природе. За хришћане црвена јаја пак су симбол Христове крви. А у нашим данимафарбана јаја су неизоставни симбол светлих Ускршњих празника и део обреда који се тада изводе.

Јаја се у Бугарској фарбају на Велики Четвртак или Велику суботу а за то је задужена најстарија жена у кући. По традицији прво јаје увек треба да буде црвено.

„Црвено јаје симболизује плодност и пролећно обнављање природе – објашњава етнолог Димитар Василев из Националног историјског музеја. – Оно је главни симбол који је с једне стране везан за плодност, а с друге, има апотропејску моћ и одвраћа зле силе. Љуске црвеног јајета се користе у многим обредима: стављају се око врата против урока и сваког проклетства, бацају се у воду коју ће после попити неки болесник, стављају се у јаслама да штите стоку од болести. Пре прве сетве црвене љуске се бацају на њиву. А црвено јаје део је и украса обредног ускршњег хлеба. Због тога је оно и најважније, а већ после њега се боје и осликавају остала јаја.“

Писанице, како се још зову ускршња јаја, могуће је украсити и воском. Познате су две технике. У једном случају шаре се унапред исцртавају на љусци, потом се јаје потапа у фарбу, а најзад се восак скида. Тако добијамо шарено јаје са белим цртежом. Или пак бојимо јаје два пута – први пут жутом фарбом, а после наношења воска – црвеном. После скидања воска добијамо црвено јаје са жутим орнаментима. Када је у питању она друга техника, јаје остаје бело, неофарбано, а воском се исцртавају само контуре, па се онда боје поједини елементи.

За бела јаја се користи посебан црни восак и карактеристична техника са тачкицама. Ево шта још прича етнолог Димитар Василев:

„У хришћанским земљама неизоставна шара на јајима је крст, али постоје и обавезни биљни орнаменти. Од животињских елемената најчешће се осликава пилић који је и универзалан симбол мира и благостања. Осим тога на јаја се пишу имена, најчешће деце, а пише се и „Иисус Христ Спаситељ“.

И још нешто занимљиво: „Писање на јајету није јединствена бугарска традиција, у различитим верзијама овај обичај је присутан у многим словенским земљама – наставља Димитар Василев. – То је у сваком случају веома стара традиција.. Не можемо рећи када је настала, али је сигурно да се у Бугарској уврежила у другој половини 18. и 1.9 века, када су осим чисто декоративне јаја имала и обредну улогу.“

Последњих 15-20 година запажа се препорађање старинских обичаја као и технологија стварања „писаница“. За њих се занима све више људи. У овом случају најважније је интересовање за традиције, као и иницијатива многих културних установа и музеја који приређују радионице за „писанице“.

„Деца треба да уче те народне традиције“ – убеђен је Димитар Василев. Због тога сваке године Национални историјски музеј приређује атеље где малишани бесплатно могу да савладају танчине шарања јаја, као и да под вештим руководством музејских радника и мајсторице у шарању јаја воском доцента др Светле Ракшијеве, много тога сазнају о ускршњим традицијама и обичајима.