„Мајке донатори“ (Майки за донорство) назив је хуманитарне фондације коју је основала група жена чија је главна циљ подстицање наталитета у Бугарској. О донирању генетског мактеријала за оплодњу, који дају млади и здрави људи који су већ постали родитељи, у Бугарској се релативно скоро почело причати, отприлике последњих 10 година. Према информацијама фондације, 40.000 Бугарки потребне су дониране јајне ћелије како би оствариле свој сан о мајчинству. Реч је о једној врсти безусловне помоћи, као што је и давање крви а и одлука да део себе поклониш непознатој особи. „Донација је живот“ гласи слоган фондације и то нису просто речи. До сада је фондација помогла да на овај свет дође 2.000 дугоочекиваних беба.

Фондацију су 2014. године покренуле три жене које су у донирању препознале своју животну мисију. Тренутни број чланова је око 4.000 – девојака и момака из свих делова земље који су постали добровољни анонимни даваоци. „Идеја организације је да се повећа публицитет и скрене пажња јавности на то колико жена чека на јајне ћелије, а ми, поред осталог, покушавамо да их подржимо преузимајући и трошкове за процедуре,“ каже Викторија Димитрова, један од оснивача фондације: „Од досадашњих давалаца је тек 5 жена било упућено у овај проблем, остале су се информисале код нас. Мотивише их то што су мајке. Када једна жена постане мајка, она се често загледа у очи свог детета. Тада се и њено разумевање за туђу муку и патњу повећава. Друга ствар која их привлачи код нас јесте транспарентност. Ми не скривамо своја лица, нити број беба које су се родиле захваљујући нама. Дакле, оне не остају анонимне, а то нам је најбитније – видљивост за све учеснике у том процесу, као и да се зна да постоје људи који би дошли да анонимно и добровољно помогну. Онај ко не може да донира генетски материјал, он би могао да донира новац. На сајту фондације ће наћи рачун за уплаћивање финансијске помоћи, организујемо хуманитарни базар за прикупљање средстава. На сајту су објављена и имена парова који су добили генетски материјал – то су људи којима смо већ помогли.“

„За време пандемије су, уз одобрење Министарства здравља, завршене већ започете процедуре. Тако су укупно 22 жене завршиле донорску процедуру у марту и априлу. У истом периоду донирало је и 5 мушкараца,“ каже Викторија Димитрова и додаје: „Тиме смо показали да доброта не признаје изолацију. И све више младих људи се одлучује на тај корак, а то нам улива наду. Срећа и онај осећај да си некоме нешто дао, помогао, то су непроцењиве ствари. „Давалац је анониман, анонимни су и људи који ће добити генетски материјал за оплодњу, али свако од њих одлази са сузама радосницама и каже „надам се да сам помогао.“ Сваки мој дан, а и осталих чланица фондације, почиње пре 5 сати ујутру – без викенда, празника и слободних дана. Један од најбољих начина да обележимо Светски дан добровољних давалаца крви и донатора – 14. јун, јесте да будемо са њима, са даваоцима којима треба да захвалимо на племенитом гесту. Нема ничег лепшег од подељене среће,“ рекла је Викторија Димитрова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: „Мајке донатори“