Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли је наша национална туристичка реклама адекватна у условима Covid-19?

Фотографија: Венета Николова

У критичној за туристички сектор 2021. години у државном буџету је планиран немали раст новца за туристичку рекламу. Предвиђено је скоро 20 млн лева (нешто изнад 10 млн евра), што јесте рекордан износ. Међутим, непредвидива ситуација услед ширења Covid-19 ставља на дневни ред нека питања. Једно од њих је како ће у условима пооштрених противепидемијских мера, националних локдаунова и ограничења путовања по свету наша земља успети да привуче толико прижељкиване стране туристе који би оживели њену привреду? И ове године Министарство туризма намерава да акценат стави на традиционалне кампање које рачунају првенствено на имиџ рекламу у чијем су фокусу „производи везани за уживање у природи, здрави начин живота, културу, вино и националну кухињу, традиције и аутентичност“.


Да ли је наша национална туристичка реклама адекватна у тренутној непредвидивој ситуацији и како да се предвиђени новац за рекламу најуспешније инвестира?  Према Мартину Димитрову, оснивачу и директору једној од водећих софијских рекламних агенција, предвиђени буџет није гаранција успеха. Судећи по историји земље у области туристичке рекламе, поново ћемо бити банални. У томе је и наш највећи проблем, сматра он. „Наредних месеци ћемо причати да је Бугарска безбедна дестинација, али ову поруку ће упућивати и низ других земаља, а највероватније неке од њих ће бити безбедније од Бугарске.“ – каже Димитров и додаје:

Мартин Димитров
„Учесници смо тешког такмичења у којем некако нам се не да да покажемо оригиналност, посебно у овој сезони када ће за туристе од значаја бити и други фактори. Рецимо, здравствени систем државе и могућност лекара и медицинских екипа у туристичком одмаралишту за хитно реаговање у случају оболевања. А када кажемо да смо безбедна дестинација, није довољно да само изјавимо то, већ морамо да конкретно наведемо зашто смо безбедна дестинација – а тренутно ја не чујем то у рекламама.“


Бугарска мора прво да се изјасни какав туризам жели да развија у новим условима у којима сада живимо. Сада се поново акценат ставља на туристичке берзе, сарадњу са блогерима и медијима, имиџ рекламу и кампању помоћу летака и видео-спотова у којима се представљају све њене лепоте. „Па чекајте, и друге земље имају богату културу и традиције које привлаче пажњу туриста“, каже Мартин Димитров и наставља:

„Ми некако увек желимо да покажемо да имамо све. Причамо о традицијама, о СПА, о морском туризму, о зимском туризму… Али на тај начин ограничавамо представу туриста о нашој земљи, не помажемо им да открију нешто другачије, нешто што ће их изненадити. И то је типично за нашу туристичку рекламу. Међутим, једни се људи опредељују за одмор у Сунчевом брегу а други - за сеоски туризам… Туристи су различити и ми не можемо да их и даље позивамо да дођу код нас путем реклама или видео-спотова у трајању од 30 секунди у којима има од свега по мало, за свакога по нешто!“


Мартин Димитров је категоричан да је крајње време да држава промени начин рекламирања земље и да своје поруке усмерава конкретно одређеним групама туриста.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова, Faceboоk /Мартин Димитров 




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10