Бугарска је на једном од последњих места по индексу медијске писмености за 2021. годину. Међу 35 европских земаља наша је земља рангирана на 30. месту и налази се у једној групи са Грчком (27), Румунијом (28), Србијом (29), Турском (31) и Црном Гором (32). Индексом медијске писмености који је саставила Иницијатива европских политика Института за отворено друштво у Софији се процењује отпорност на ширење лажних вести при чему секористе индикатори као што су медијска слобода, образовање и поверење међу људима.

Према аналитичарима, негативно позиционирање Бугарске је резултат ниских нивоа читалачке писмености према PISA истраживањима, лоше оцене за слободу медија на међународним ранг-листама Freedom House и „Репортера без граница“, као и ниског поверења међу људима. Бугарска показује релативно боље резултате по уделу становништва са високим образовањем и по електронском учешћу грађана у управљању земљом.

У Европи земље које имају највећи потенцијал за отпорност на негативне ефекте лажних вести и дезинформације су Финска, Данска, Естонија, Шведска и Ирска. Наравно та чињеница има своје логично објашњење – у тим земљама постоји висок квалитет образовања и слобода медија.

„У индексу који ми састављамо, укључујемо и одређене препоруке, а међу њима је и та да се озбиљна пажња посвети образовању – објашњава аутор истраживања Марин Лесенски у интервјуу програму „Христо Ботев“ БНР. – Образовање не може да реши све проблеме, али у већини случајева оно може помоћи. У Финској, која је и ове године на првом месту по индексу медијске писмености, постоји посебно развијен програм за борбу против лажних вести који је уведен и у дечје вртиће.”

Медијска култура и политичка култура су вештине које се стичу и развијају током година. „Када су људи способни да се критично односе према вестима, које стижу до њих и када могу да комуницирају на цивилизован начин, тада ће ствари бити боље”, објашњава истраживач и наглашава да је надоградња медијске и политичке културе код нас и даље „пре напор појединих организација, него целог система“.

Да бисмо могли рећи да је неко друштво отпорно на ширење лажних вести мора да буде испуњен један од кључних услова – да постоји поверење међу људима.

„Види се да су у тој сфери у Бугарској резултати слаби. Ми немамо поверење у људе које лично познајемо. Одсуство базног поверења представља велики проблем за свакодневно функционисање друштва.”

Тренутак када се појављује истраживање о индексу медијске писмености за 2021. годидину свакако је најспецифичнији за цео свет од почетка 21. века. Оно успева да анализира и два на први поглед независна, али ипак дубоко повезана фактора која одређују дешавања у друштву. С једне стране је пандемија Covid-19, а с друге – инфодемија која је почела још од стварања глобалне мреже и која се последње године снажно активирала.

„Лажне вести и дезинформација су здравствену кризу претвориле у социјалну и политичку. Пре извесног времена смо спровели анализу која је показала да што нижи резултат има одређена земља то је веће неповерење у научнике и новинаре.”

Марин Лесенски је указао на још једну тенденцију – од почетка ковид кризе јача притисак на независност медија. „Ауторитарне владе користе пандемију да би оствариле још већи притисак на независне медије, што се не сме дозвољавати.”, категорично изјављује Марин Лесенски, директор Програма „Европске политики“ Института за отворено друштво.

Извор: Програм „Христо Ботев“ БНР, интервју Михајлине Павлове

Уредио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова