Ове године обележавамо 85 година од оснивања програма БНР за иностранство. Он је први пут eмитован 1936. године и то на есперанту. Већ следеће године почело је редовно емитовање програма на француском, немачком, енглеском и италијанском језику, а од 1957. почело је емитовање програма и на шпанском језику. О њему прича Катја Диманова, дугогодишњи преводилац-спикер, уредник и репортер уредништва на шпанском језику.

„Рад у уредништву почела сам 1973. године, када сам још била студенткиња. Између осталог, у оно време у Бугарској је мало људи знало шпански језик. Била су то углавном деца Бугара који су емигрирали у Латинску Америку у потрази за бољим животом у време економске депресије 20. година 20. века. Управо та деца емиграната, која су се у домовину вратила крајем 50. година, била су пионири хиспанистике у Бугарској. Њима дугујемо оснивање Катедре за шпански језик Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“, та деца су била и први спикери уредништва на шпанском језику БНР. За мене је била права срећа наћи се у тој екипи.Ти људи су најбоље у Бугарској знали шпански језик. Многима од њих он је био попут матерњег језика, јер су рођени и одрасли у латинској Америци или Шпанији. За мене је рад са мојим колегама био права школа која ми је много дала…“

Чланови уредништва су имали задатак да припремају и преводе вести из и о Бугарској, да праве репортаже и интервјуе преко којих би бројни слушаоци који говоре шпански језик упознали нашу земљу која је тада, 60. и 70 година минулог века, још увек била мало позната у свету. У емисијама на шпанском језику причали смо о лепој природи Бугарске, о вишевековној бугарској историји, о богатој култури и оригиналном фолклору наше земље, о нашој привреди, политици и друштвеном животу. Емитовало се и много музике различитих жанрова.

„Екипа уредништва је била млада, сви су радили са великом жељом и ентузијазмом, стално су се рађале нове идеје, стварали смо нове емисије и рубрике, а паралелно с тим повећавало се и трајање наших програма. Битан део нашег рада био јестални контакт односно повратна веза са нашим слушаоцима из Шпаније и Латинске Америке. Имали смо на хиљаде слушалаца! Имали смо и посебну рубрику – „Поштанско сандуче“, у којој смо читали писма слушалаца, одговарали на њихова питања, испуњавали музичке жеље.” 

Крајем 70. и почетком 80. година члан наше екипе био је чилеански новинар Карлос Ривас који је своју домовину напустио после пуча генерала Пиночета. Он је много допринео обогаћивању садржаја програма на шпанском језику.

Такође, ваља истаћи да је међу мојим колегама било и познатих и тражених преводилаца – преводили су на скоро свим међународним догађајима уз учешће гостију који говоре шпански језик. Неки од њих су написали и прве речнике – шпанско-бугарски и бугарско-шпански, који су издати у Бугарској. Други пак су превели на бугарски дела најистакнутијих шпанских и латиноамеричких песника и писаца.

„Имала сам срећу да радим са тим људима, да од њих учим, да ми буду инспирација. После су дошла модерна времена која су у наш рад донела промене – прешли смо на интернет. Сав мој професионални живот  протекао је у уредништву на шпанском језику. И данас ми је драго кад се сетим тих 40 година. Било је лепо.”

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: архива