Резултати националног пописа становништва из септембра прошле године који су званично објављени јуче, 3.10, потврдили су забрињавајуће демографске трендове на које аналитичари упозоравају годинама. Током једне деценије становништво Бугарске се смањило за више од 844 хиљаде људи на 6,519 милиона, при чему је жена нешто више од 3,383 милиона, а мушкараца – нешто више од 3,136 милиона.
У просеку, број становника у Бугарској се смањује за 55.000-60.000 особа годишње, али је за десетогодишњи период забележено још веће смањење од очекиваног, рекао је за Бугарски национални радио доцент Георги Бардаров, професор Геолошко-географског факултета Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ и писац. Главни фактор демографске слике у Бугарској није наталитет, већ морталитет, још од пре пандемије, истакао је он.Током читавог периода у нашој земљи је забележен негативан прираштај, а врхунац је био 2021. године (-90.317 особа). Током истог периода, 344 хиљаде Бугара је напустило земљу. Подаци показују да ова два фактора имају готово подједнаку улогу у овом негативном демографском тренду – 59,3% је резултат негативног прираштаја, а 40,7% последица емиграције.
Други тренд који се издвојио у статистичким подацима је старење становништва, а у овом извештајном периоду има скоро милион мање радно способних:
„У старосној групи 15 – 64 године има 4 милиона и 69 хиљада становника, а за ових 10 година њихов број је смањен за 955 хиљада особа – навела је Магдалена Костова, директор Дирекције за демографску и социјалну статистику у Националном заводу за статистику. – Данас на сваких 100 самосталних одраслих особа (група 15-64 године) долази 60 особа у несамосталној старосној групи – од 0 до 15 и преко 65 година. Има 917 хиљада деце. Поређења ради – на попису из 1900. године преко 40% становништва чинила су деца млађа од 14 година, а 2021. године деца у нашој земљи чине тек 14% становништва.“
Из Националног завода за статистику наглашавају да су информације о броју становника на територији Бугарске важне како би се у будућности са њима могла ускладити национална политика. Према потребама становништва отвараће се и затварати школе, болнице, вртићи.
Постоје ли у нашој земљи демографске пустиње?
На дан 7. септембра 2021. године 4,700 милиона особа у Бугарској живело је у градовима, а 1,738 милиона је остало у селима. На карти Бугарске има 199 насељених места у којима нема становника, а налазе се у областима Габрово, Велико Трново, Ћустендил, Крџали, Смољан и др., – прецизирала је Магдалена Костова:
„Број становника се у најмањој мери смањио у области Софија-град – само 1,3%, а овде живи 1,274 милиона особа. Следе Пловдив, Варна и Бургас – у ове четири области живи 41% становништва.“
99,1% становништва земље су држављани Бугарске, такође наводи Национални завод за статистику. Њих 0,5% имају двојно држављанство, а странаца – држављана Европске уније у нашој земљи има 10.549 (0,2% од укупног броја становника). Држављана земаља изван Европске уније има 0,7%, а највише их је из Руске Федерације, Украјине, Велике Британије, Турске, Сирије, Кине и др. 30% страних држављана живи у Софији, а највише је радно способних особа.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиje: БГНЕС
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..