Најновија изложба у Софијској градској уметничкој галерији, посвећена жанру анимализма, показује како су бугарски уметници од Ослобођења (1878) до средине ХХ века приказивали животиње као самосталне пластичне ликове на својим цртежима, акварелима, илустрацијама, сликама, скулптурама и делима од керамике.

„Не можемо говорити о томе да је анимализам у бугарској уметности присутан у свом чистом облику“, каже Љубен Домозетски, један од кустоса изложбе. „Он врло често постоји у прелазним зонама са другим жанровима попут мртве природе или пејзажа. Занимљиво је његово присуство у уметности 20-их година ХХ века, у виду стилизованих декоративних пројеката, углавном птица, које су многи уметници стварали у оквиру својих академских студија. Анимализам се у свом најчистијем облику манифестује у скулптури – у првој половини прошлог века настале су многе скулптуре које су постављане по парковима, а које су, нажалост, уништене. Архивска грађа о њима показује занимљиве особености развоја уметности у Бугарској из овог периода.“

Изложба обухвата дела многих најзначајнијих аутора бугарске уметности – Владимира Димитрова-Мајстора, Ивана Лазарова, Ивана Милева, Константина Штаркелова, Бориса Георгијева, Ивана Пенкова, Георгија Попова-Џона, Ивана Мрквичке, Јарослава Вешина, Ота Хорејшија. Визуелни наратив почиње са два дела иконописца Захарија Зографа из прве половине XIX века. Овај уметник из доба бугарског националног препорода тако излази из оквира канона хришћанске уметности.

„Захари Зограф је насликао слепог миша и мољца – вероватно према моделу из природе“, каже Љубен Домозетски. „Ова дела приказују својеврсни тренутни утисак, готово ренесансни дух у проучавању околног света, по карактеру сличан делима Албрехта Дирера или Леонарда да Винчија у европској ренесанси. Уметник веома детаљно приказује све делове тела слепог миша и лептира. Разликују се од његовог званичног сликарства – иконописа и изражавају аналитичко размишљање у покушају да се разуме како је свет устројен.“

Бугарски уметници цртају и домаће и дивље животиње, најчешће по моделу из природе, а њихове радове одликују слобода и лакоћа. Документи сведоче да су за потребе Академије уметности купљене препариране животиње које су студенти репродуковали у својим декоративним пројектима.

„Постоје дела везана за учешће бугарских уметника у Првом балканском и Првом светском рату, где је, уз човека, укључен и његов верни пратилац – коњ, во, пас“, наставља своју причу овај стручњак из области уметности. „Осим тога, убрзо након ослобођења Бугарске, у Софији је отворен први зоолошки врт који је постао атрактивно место за сликаре. Тамо су имали прилику да на основу модела из природе цртају дивље животиње или представнике егзотичне фауне – такав циклус радова насликао је уметник Илија Петров.“

Из сваког дела не само да извире однос и љубав према насликаном лику, већ изгледа као да му је аутор удахнуо душу, каже Љубен Домозетски.

„Неке уметнике више занимају декоративна својства боја и облика код животиња“, додаје он. „А у другим делима приметна је извесна сентименталност – такав је, на пример, „Наш сакати пас“ Христа Берберова“.

Изложба у Градској галерији показује да дела класификована као „маргинална“, „незванична“ могу открити неслућену страну у стваралаштву аутора којег наводно познајемо. „Друга порука је однос према животињама и према природи – посебан однос пун пажње и љубави“, каже Љубен Домозетски.

Посетиоци изложбу у Софијској градској уметничкој галерији могу погледати до 16. јула 2023. године.

Фотографије: Званична интернет страница Софијске градске уметничке галерије (sghg.bg)

Фотографије: Facebook/ СГХГ SofiaCityArtGallery, Диана Цанкова

Превод: Свјетлана Шатрић