Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Астрофизичари са Универзитета у Софији са новим открићима

М2
Фотографија: astro.phys.uni-sofia.bg

Научници са Катедре за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ су проучавали звездано јато М2, које се сматра једним од најстаријих звезданих јата у нашој галаксији. Звездано јато је скуп звезда које се на окупу држе узајамним гравитационим силама и за које се претпоставља да имају заједничко порекло. Користећи занимљиве приступе, астрофизичари су успели да добију тачније податке о старости М2, његовој структури и динамици. Резултати до којих су дошли изазивају ново преиспитивање ове врсте космичких феномена, па није случајно што су недавно објављени и на страницама једног од најугледнијих научних издања – Physica Scripta.

Др Георги Петров

„Оно што смо добили као резултат јесте да је М2 спљоштенији у центру, а према периферији постаје заобљенији“, каже др Георги Петров – један од четворице научника укључених у пројекат, и за Радио Бугарску додаје:

„У ствари, велики руски астроном – Павел Холопов, је 1953. године направио прва израчунавања без тако моћних рачунара какве данас имамо и приметио је ову тенденцију промене елиптичности од центра ка периферији. Међутим, астрономи после њега нису обраћали пажњу на ово и почели су да узимају просечну вредност за облик звезданог јата, јер су у већини каталога мерења само на одређеној удаљености од центра.“

На основу свог опсежног истраживања бугарски научници су успели да утврде и старост звезданог јата – 13,2 милијарде година. Према најновијим подацима, који су из 2010. године, М2 није старији од 12,5 милијарди година. Др Петров објашњава:


„Зашто је ово занимљиво? Зато што су кугласта звездана јата најстарије формације у галаксији и васиони уопште, и по њима можемо да проценимо доњу границу старости саме васионе. Мора се размислити о напреднијој теорији, која би објаснила зашто је звездано јато спљоштеније у центру, а заобљеније на периферији, што је чудно! Очекивали бисмо да је управо супротно. Требало би разрадити теорију која би објаснила ову промену.“

И док резултати истраживања до којих су дошли бугарски астрономи отварају нове хоризонте за знање, они већ припремају следећу фазу свог пројекта тако што разрађују сопствени софтвер како би повећали тачност својих мерења.


Фотографије: Катедра за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, NASA

Превела и објавила: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мост Пон-Неф у Паризу

Трг у Паризу биће назван по уметничком пару Кристо и Жан-Клод

Трг у француској престоници ће понети име по истакнутом бугарском сликару и творцу Христу Јавашеву – Кристу и његовој супрузи Жан-Клод де Гијебон, преноси БГНЕС. Градоначелница Париза Ан Идалго и Градско веће једногласно су усвојили предлог да Трг..

објављено 12.7.25. 11.05

„Хисарлака Experience 2025“ – историја, музика и авантуре у близини Ћустендила

Од данас до 13. јула 2025. године историјски парк „Хисарлака“, у близини града Ћустендила, дочекује хиљаде туриста, авантуриста и љубитеља историје. Пето издање фестивала „Hisarlaka Experience“ нуди незаборавне доживљаје међу зидинама средњовековне..

објављено 11.7.25. 13.30

Фестивал малина у Самокову – десет години традиције, укуса и доброг расположења

Данас од 12,00 ч. званично ће бити отворено јубиларно, десето издање Фестивала малина, који се током година афирмисао као платформа за промовисање локалне производње малина и претворио у својеврсни амблем региона. На централном Тргу Захарија..

објављено 11.7.25. 08.45