У годинама транзиције на тржишну привреду бугарске библиотеке су озбиљно погођене. Већи део њих је затворен‚ а у осталим је број читалаца драстично опао. Узрок тога није само конкуренција Интернета‚ риалити шоу програма на телевизијама или недостатак времена за читање. Због одсуства средстава за попуњавање књижних фондова библиотека новим књигама‚ енциклопедијским и периодичним издањима‚ приручницима интересовање према њима је све мање. Како подстицати читање, посебно код младих које‚ уз образовање‚ формира њихову писменост и интелигенцију? Јер ако изгубимо књигу‚ губимо свој језик и свој идентитет. Веома забрињавајући су резултати међународног истраживања ПИЗА Организације за економску сарадњу и развој од 2006. године везаног за степен писмености лица од 15 година старости у 57 земаља. Према подацима 22‚3 одсто бугарских ђака су неписмена‚ а скоро 29 процената је задовољило најелементарније критеријуме. Закључак је да 51 одсто данашњих 18-годишњака није конкурентно и може да обавља само ниско квалификовани рад. Послодавци у Бугарској одавно говоре о озбиљности проблема са мањком квалификоване радне снаге‚ а ако је судити по резултатима испитивања‚ убудуће ће проблем постати драматичан.

Према последњим подацима Националног завода за статистику‚ у Бугарској има 5.6265 јавних и школских библиотека. Јавне су Народна библиотека „Св. Кирил и Методи“‚ све регионалне‚ општинске и библиотеке читаоница. У протеклих 20 година број њихових читалаца смањен је на око 17 одсто‚ а у општинским и школским библиотекама - на 10 одсто. Две трећине њих чине млади‚ што указује на улогу библиотеке као културно-информативне институције у наставном процесу. Поређења ради‚ преко 70 одсто становништва скандинавских земаља редовно посећује библиотеке‚ а у Великој Британији тај проценат је 74. Код нас држава‚ односно општине обезбеђују средства за плате библиотекара‚ мало средстава се издваја за одржавање и опремање библиотека‚ а новца за обнову књижних фондова скоро да и нема. Последњих неколико година дошло је до промене у односу државе према библиотекама‚ каже Вања Грашкина‚ председник Бугарске библиотечно-информационе асоцијације и додаје:
„Програм Министарства културе „Бугарске библиотеке – савремени центри за читање и информисање” доказује то. Тај програм је стартовао скромним финансијским средствима - око 200 хиљада лева, док је прошле године износ новца додељеног на име куповине нове литературе за попуњавање фонда библиотека достигао 3 милиона лева. У мају је донет и код нас први Закон о јавним библиотекама. Њиме се уводи нов, знатно бољи систем финансирања који, међутим, ступа на снагу 1. јануара 2010 г. Управо због тога спровођење програма и његово финансирање ове године од изузетног је значаја за библиотеке.“
Претходна влада премијера Станишева је у буџету за 2009. г. на име обнављања књижних фондова ове године предвидела 4 милиона лева. Али та средства нису дозначена Министерству културе, процедура је обустављена два месеца пре парламентарних избора. Тиме су незадовољни скоро сви – библиотеке, писци, издавачи и преводиоци. „Држава може и мора наћи тај новац“, убеђени су они. Веселин Тодоров, председник Управног одбора Асоцијације „Бугарска књига“ објашњава:

„По том буџету спроведена је одговарајућа процедура која је стартовала у марту. Стигла је скоро до самог финала, каже он. - Тј., библиотеке су израдиле пројекте, поднеле су их Министарству културе, оно је са своје стране припремило документацију и у тренутку када је требало да обелодани финансирање, процедура је обустављена. Десило се то у мају месецу.“
Недостатак финансирања књижних фондова библиотека у овој години ствара пуно проблема библиотечком особљу. „Забринути смо за своје читаоце, којима увек када траже нове књиге или периодична издања одговарамо негативно“, каже Вања Грашкина.

Превод: Марина Бекријева, Албена Џерманова