После дугих година раста, светска рецесија није мимоишла ни бугарску економију. Земља је запала у прву од 12 година наовамо рецесију. Прогнозе о изласку из кризе су различите. Према министру финансија Симеону Дјанкову, тај ће процес почети у пролеће идуће године. Други аналитичари сматрају да ће бугарска економија поново кренути путем раста тек после две године.

 На позадини таквог песимизма већ се појављују прве оптимистичке прогнозе. "Мислим да смо се повукли с руба. Рано је да говоримо о победи, али бар идемо путем обнављања ", изјавио је директор Међународног монетарног фонда (ММФ) на годишњем сусрету Фонда и Светске банке у Истанбулу. На форуму је размотрена и ситуација у Централној и Источној Европи. "Финансијска криза у региону је избегнута, али ризици и даље постоје", стоји у заједничком извештају европских банака. Економија Европске уније (ЕУ) већ није у периоду слободног пада и крај рецесије је коначно на видику, пише у последњем извештају Европске комисије (ЕК). Током лета финансијска клима је осетно побољшана и неки показатељи већ су на нивоима од пре кризе, констатују европски експерти.

 Економски подаци светских и европских институција повод су за нешто више оптимизма. Перспективе за бугарску економију су боље, нарочито после вести да су наши основни трговински партнери Француска и Немачка већ изашле из рецесије.

"Добра вест да су наши основни западни партнери у некој мери оставили кризу иза леђа или да бар постоје озбиљни сигнали за то, означава да ће се повећати доток страних инвестиција у Бугарску – прецизира Петар Ганев са Института за тржишну економију. – С друге стране, то ће стимулисати нормализовање трговинске размене са тим државама. Међутим, не можемо тумачити те сигнале као категоричне, јер још увек није јасно да ли су ти подаци одрживи и неће ли доћи до новог заокрета. Али се ипак осећа неки позитивизам."

 Оптимистички сигнали постоје и на унутрашњем плану. Министар финансија Симеон Дјанков више неће редуковати административне трошкове, већ ће тражити резерве за постизање избалансираног буџета путем допунских прихода. Јер ако затегнемо каиш до задње рупице, то би продубило кризу због смањења потрошње и инвестиција. С друге стране, јасно је да сива привреда крије огромне ресурсе. Министар финансија је то искористио и резултат није закаснио. Повећани су буџетски приходи од ПДВ-а и акциза на гориво. Умногоме су помогле и масиране акције пореских служби.

"Били смо сведоци пада поверења у домаћу економију, али је нова влада озбиљно смањила буџетски дефицит и нагло је окресaла трошкове – коментарише Петар Ганев. – То је био позитиван знак за међународне финансијске институције, да је ситуација код нас и даље стабилна. Валутни борд и бугарска валута су стабилни и не постоје неки драматични догађаји који би могли пореметити равнотежу бугарске привреде. Адекватна унутрашња политика, смањени трошкови и побољшање услова за пословање, као и добри сигнали из иностранства, уливају оптимизам. Али ипак, ради се о оптимизму, а не о реалним резултатима."

 Брисел је одлучио да деблокира део средстава из европских фондова, што је такође охрабрило државу. Тако ће се у бугарску економију улити нов свеж новац и доћи ће до повећања поверења страних инвеститора. Нису закаснели ни статистички подаци. Извоз Бугарске расте, што је и доказ да се приватни сектор већ прилагођава новим економским условима.

 "Стари светски поредак је нестао. Данас можемо да ударимо темеље новог модела раста", рекао је шеф Светске банке. То се односи и на Бугарску. Данас треба да размислимо шта да "сејемо" да бисмо знали шта ћемо "пожњети" при крају кризе.

 Превод: Александра Ливен