Истраживање система за пријем дојава и жалби грађана у вези са прекршајима судија‚ истражних судија и тужилаца у контексту најбољих европских пракси показује да Бугари немају довољно информација о органу коме се морају обратити и начину дојављивања. Није довољно ефикасна ни заштита лица која дојављују о корупцији. Истраживање укључује и анализу најбољих пракси у судским системима 7 земаља ЕУ – Велике Британије‚ Шведске‚ Француске‚ Холандије‚ Немачке‚ Шпаније и Белгије као и препоруке за побољшање рада судског система у Бугарској. Пројекат је финансиран  линијом програма "Мали пројекти Краљевине Холандије" /MATRA/ KAP/. "Као грађани ЕУ‚ Бугари имају право на делотворан судски систем који је срце сваке демократије и правне државе. Поносимо се да већ преко 10 година можемо помагати Бугарску у тој области"‚ изјавио је амбасадор Холандије у Софији Његова екселенција Карел ван Кестерен. По његовим речима пројекат је добар пример сарадње између судског система и грађанског друштва. Он приказује најбоље европске традиције и одређује начине за побољшање система достављања дојава и жалби против прекршаја судија‚ истражних судија и тужилаца у Бугарској тако што се интерес грађана мора увек ставити на прво место.

"На први поглед препоруке су можда нешто техничког карактера – организационе и законодавне. Међутим‚ као прагматичан човек могу само да поздравим тај пројекат – рекао је амбасадор Карел ван Кестерен. – У ствари‚ мере уграђене у препоруке претпостављају добро функционисање судског система који извештава јавност о свом раду. У једном демократском друштву тај систем треба да се придржава правила која се морају примењивати без икаквих личних циљева. Од нашег заједничког интереса је да живимо у друштву у коме се поштује владавина закона. Људи морају рачунати на праведну примену закона. Реформа судског система у Бугарској је у интересу пре свега земље и бугарског друштва као и судија‚ истражних судија и тужилаца који примењују законе."

У првих 6 месеци 2009. године број дојава‚ молби и жалби грађана против судија‚ истражних судија и тужилаца примљен у антикорупцијску комисију Високог судског савета‚ износи више од 1.000‚ док за целу 2008. – 1.934. У инспекторату Високог судског савета пак‚ до краја септембра ове године достављено је 1.500 дојава‚ а у 2008. је њихов број био 1.644‚ показује анализа за Бугарску. Њен аутор Силвија Илијева навела је најважније препоруке:

"Једна од њих везана је за израду методолошког приручника за рад на различитим дојавама и жалбама као и за поклањање посебне пажње анонимним дојавама. За телефонске дојаве које су исто тако важне‚ може се створити посебна линија. Такође је потребно гарантовати заштиту дојављивача у вези са дојавама које се тичу покретања и самог кретања предмета. За добру интеракцију између различитих органа и комисија задужених за дојаве и жалбе против судија‚ истражних судија и тужилаца‚ од велике важности је електронски регистар. Што се тиче идеје о стварању посебног закона о заштити дојављивача‚ он мора да развије надаље нормативни оквир Закона о управном поступку‚ да се створи заједнички оквир за заштиту лица која добровољно и савесно дојављују."

Шта све Бугарска може преузети од најбољих европских пракси?

"Можда је то централизација поступка достављања дојава и жалби једном органу – нагласила је Силвија Хаџијска‚ аутор упоредне анализе најбољих европских пракси. – Тренутно се оне достављају неколико органа - Високом судском савету‚ Инспекторату савета и инспекторатима тужилаштава и судова. Други предлог је везан за већу информисаност грађана о могућности дојављивања против прекршаја судија‚ истражних судија и тужилаца."

 Превела: Марина Бекријева