Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Буџет 2010 – корак ка приступању Бугарске еврозони

Фотографија: БГНЕС
Буџет 2010. је разрађен у за домаћу привреду тешком периоду. Он представља израз политике усмерене на преброђивање негативних последица кризе. То је казао Бојко Борисов приликом представљања буџета у бугарском парламенту. Без неке нарочите расправе буџет за наредну годину је усвојен у начелу. Најважнији циљеви кабинета Борисова су очување макроекономске и монетарне стабилности кроз даље функционисање монетарног већа и приступање еврозони.

По речима министра финансија Симеона Дјанкова "то је најбољи буџет у целом ЕУ" који ће нам омогућити да брзо приступимо Механизму девизних курсева ERM 2 познатом и као чекаоница за евро. Због економске кризе и смањења финансијских прихода земље, министар Дјанков је недавно на метафорички начин осликао буџет за идућу годину као "малу посну пицу". Управо зато што ће пица бити мала и посна, морамо да добро размислимо који ће нам бити приоритети за наредну годину. Највећи акценат ставља се на социјалну област – из државног буџета за њу ће бити издвојено 15 одсто БДП. Приоритетни су такође образовање, заштита животне средине, саобраћај и комуникације, здравство, унутрашњи ред и безбедност. Допунски приходи очекују се од реформисања тих сектора преко редукције администрације за 15 одсто. Основни напори владе у наредној години биће усмерени на јачање финансијске дисциплине у земљи и повећање наплативости пореза као и на апсорбовање средстава из еврофондова. Једна од најефикаснијих мера ће бити смањење социјалних доприноса за 2 одсто. Основни циљ владе је повећање куповне моћи буагрских грађана, рекао је у парламенту министар Дјанков, а буџет 2010. је најтежи од 10 година наовамо, али ће упркос томе гарантовати зараде бугарских грађана, монетарно веће и уштеђевине грађана.

Који су основни параметри буџета 2010?

Буџет је разрађен на основу очекиваног пада европске економије за око 4 одсто ове и 0,1 одсто наредне године. За разлику од европских прогноза бугарска влада планира за следећу годину пад раста домаће привреде од 2 процента. Предвиђа се и нулти буџетски салдо у државном буџету што значи да расходи не смеју премашивати приходе. Стопа незапослености ће порасти за 2 процента до 11,4 одсто због зимског периода када ће криза најјаче погодити бугарску привреду. Стопа инфлације догодине ће бити ниска, вероватно тек 2,2 одсто, а то због смањене потрошње. Упркос слабом дотоку страних инвестиција у земљу, следеће године очекујемо да оне износе око 10 одсто БДП. Планира се да БДП износи 63,5 милијарди лева, односно 32 милијарде евра.

"Усвајање буџета за 2010. можда је најбоља пријава за приступање еврозони", казао је вицепремијер и министар финансија Симеон Дијанков. Он је био категоричан да влада неће дозволити да се у Бугарску пренесе европска пракса кресања плата и пензија. Према прогнози бугарска привреда ће почети да се опоравља у 2001. г.

Превела: Ана Андрејева
По публикацията работи: Тања Харизанова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Европска перспектива за бугарску металургију и рударство

Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..

објављено 6.11.24. 09.25
Добрин Иванов

Послодавци затражили од Врховног управног суда да стопира повећање минималне зараде

Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..

објављено 5.11.24. 11.35

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19