Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска 2009-2013 . г. - економске визије о европском развоју

„Сваку профитабилну грану у којој је Бугарска конкурентна, треба развијати“, каже председник Бугарског економског форума Георги Табаков.
Фотографија: БГНЕС
То је тема овогодишњег Бугарског економског форума који је на једном месту окупио представнике владе и бизниса у дискусијама о будућности финансија, енергетике, инфраструктуре, телекомуникација и екологије после изласка из кризе. Пословни део форума је у петак, а присуствоваће министри економије, финансија, регионалног развоја, пољопривреде и екологије. Преко 600 представника управе, бизниса и невладиног сектора пријавило је учешће у заседањима разврстаним у три радне групе.

У оквиру прве групе која ће се позабавити финансијама и еврофондовима очекује се жустра макроекономска дебата уз истовремену презентацију свих европских програма у чијем склопу бизнис може да тражи средства у време кризе. Друга група ће разматрати проблеме инфраструктуре и посебно енергетике, телекомуникација и саобраћаја. Том сектору су преко потребне велике инвестиције због предстојеће изградње аутопутева према суседним земљама, али на жалост једини извор свежих средстава засада су европски фондови. Трећа радна група обухвата традиционални еколошки форум под насловом „Инвестиције у околину за бољи квалитет живота“. Овога пута тема форума ће бити сакупљање и одлагање отпада.

Циљ организатора форума је да се предвиде економски токови који ће настати после кризе. Бугарска одсада треба да докаже своје конкурентне предности, да развије домаће тржиште капитала и да постане атрактивна за нове инвеститоре. По завршетку кризе очекује се повећање инвестиционог интереса за земље Југоисточне Европе. Од тога у каквом ће стању нека земља изаћи из кризе зависи да ли ће се инвеститори определити за улагање капитала у њу или у неку другу државу. Велики део инвестиционих пројеката у нас замрзнут је због кризе, међутим инвеститори намеравају да наставе рад на њима. Да ли ће то бити у нашој или некој другој земљи, зависи од стабилности земље.

Што брже и ефикасније Бугарска апсорбује средства из европских фондова, то брже ће она изаћи из кризе. „Нама сада требају инвестиције. Потребно нам је задржавање финансијске стабилности и монетарног већа“, нагласио је председник Бугарског економског форума Георги Табаков. Средства из еврофондова ће надокнадити пад прилива капитала у нас због смањења страних инвестиција, прихода од туризма и слабије трговинске размене. Поред тога стране банке су завеле рестриктивну политику и на домаћем тржишту што је довело до смањења обима кредита који се додељују компанијама. „Сваку профитабилну грану у којој је Бугарска конкурентна, треба развијати“, каже Георги Табаков. Организатори форума су једнодушни да Бугарска мора много више рачунати на домаћи капитал. Зато што је опоравак економије незамислив без пословања компанија и посебно оних у сектору инфраструктуре и осталим сегментима који су покретач привреде.

Превела: Ана Андрејева
По публикацията работи: Тања Харизанова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..

објављено 4.11.24. 14.31

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи

За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..

објављено 31.10.24. 09.43