Национални историјски музеј је стартовао донаторску кампању за прикупљање средстава за Бојанску цркву, која је његова филијала. Историја храма почиње крајем 10. почетком 11. века са изградњом мале црквице. Средином 13. века она је проширена и богато зографисана. 240 лика на фрескама из 1259., први су наговештај Ренесансе на овом поднебљу. Због тих јединствених фресака храм је уврштен на Унескову листу светске културне баштине.

Више о циљу донаторске кампање сазнајемо од Др. Цветане Кјосеве, која је вршилац дужности директора Националног историјског музеја:
"Само пре две године, у периоду 2006-2008. г., завршена је рестаурација фресака Бојанске цркве, коју су такође помагали донатори. За време радова пронађен је и натпис са именом зографа Василија, који је аутор тих дивних зидних слика. После рестаурације, међутим, посетиоци храма, а и ми смо схватили да треба оплеменити и његову околину. Иако светски споменик, његова спољашња визија је јако занемарена. Тако да смо, поводом 750. годишњице зографисања цркве, одлучили да покренемо нову донаторску кампању. Шта треба да се уради у парку? Настојимо да сачувамо јединствене биљне врсте које се могу видети тамо, али предвиђамо и засађивање много цвећа, и обнављање алеја. Имамо проблеме са кровом, који треба да се реновира, иста је и ситуација са оградом. Због тога се надамо на помоћ предузећа која се баве грађевинарством и озелењавањем."

Други акцент донаторске кампање везан је за популарисање цркве. Заједно са фирмом, која послује у области софтверских и информационих услуга, и удружењем Бугарска истраживачка образовна мрежа, израђен је диск са 20 кратких филмова о Бојанској цркви на бугарском, немачком, енглеском, француском, руском и јапанском језику. 40 процената прикупљених средстава од продаје тог ЦД-а одлази за храм. Управа Софијског аеродрома је упутила предлог о постављању кутија за донације на терминалима 1 и 2. Тамо ће се пројецирати и филмови о Бојанској цркви.

"У пролеће идуће године предвиђамо одржавање конференције, која ће представити резултате последње рестаурације – истиче Цветана Кјосева. – Своје учешће на том форуму су потврдили познати научници из Русије, Норвешке, Грчке и Србије. Долази и светски познати историчар и археолог Олег Грабар, син истакнутог француског научника Андреа Грабара, који је први популарисао цркву и открио њен огроман значај за Европу. Учествоваће и бугарски стручњаци – историчарка уметности проф. Елка Бакалова и проф. Григори Григоров са Националне академије ликовних уметности, који је израдио последњу рестаурацију. Предвиђамо и стварање кратког документарца, који ће се пројецирати посетиоцима у новијем делу цркве, који је грађен у 19. веку, пошто је боравак у најстаријем делу ограничен на 10 минута, у циљу одржавања неопходног нивоа влажности и температуре. Због тога нудимо информацију туристима у току 15-20 минута ван храма, а тек затим их зовемо да уђу у средњовековни део цркве. Међутим, зими то није најбоље решење, а филм, који намеравамо да снимимо, биће од користи за посетиоце, а допринеће и популарисању споменика."

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Национални историјски музеј и Венета Павлова