Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Према званичноj статистици у Бугарскоj има 350 милионера

Директор Националне агенциjе за приходе Красимир Стефанов показао је новинарима слике два аутомобила марке Бентли регистрована као теретна‚ коjима се кобајаги превозе креч, цемент, цигле и свакоjаки грађевински материjал.
Фотографија: Тања Харизанова
Парадоксално, али истинито: док милионери у свету постаjу „сиромашниjи“, у Бугарскоj криза не утиче на богатство наjбогатиjих људи. Баш супротно! Само у последња три месеца милионерска популација jе увећана за 12 људи и у земљи jе већ званично регистровано 350 наjбогатиjих богаташа. Реч jе о онима коjи су пријавили бар део своjих милиона и држе их у банкама, претежно у еврима. Према статистичким подацима БНБ‚ 214 особа jе са банковним рачунима већим од jедног милиона евра, док jе рачуна у доларима већих од 1 милиона‚ тек 18. Укупни износ ових депозита премашуjе 808 млн лв., односно око 404 млн евра, а то значи да jе висина сваког депозита око 2,3 млн лв., односно 1,2 млн евра.
Званична статистика показуjе мало фризиране податаке и она не може обухватити броj свих новобогаташа у Бугарскоj, а и нико не би могао знати колико их jе уствари. Луксузни аутомобили боду очи на софиjским улицама, луксузне зграде и четврти ничу попут печурки, на бугарском приморjу су подигнути атрактивни нови хотели од више милиона евра.
Све у свему‚ како се може постати милионер у Бугарскоj – држави у периоду транзициjе, без властитих виталних ресурса, попут нафте и природног гаса, где просечна плата износи око 300 евра? Код нас процес примарне акумулациjе капитала има своjе специфике и својеврсне парадоксе. Jедна од шема према коjоj новопечени богаташи долазе до великог новца, везана jе за истакање пореза на додату вредност тако што се, рецимо, скупа возила региструjу као теретна или мобилне лабораториjе. Недавно jе директор Националне агенциjе за приходе Красимир Стефанов приказао новинарима слике два аутомобила марке Бентли регистрована као теретна‚ коjима се кобајаги превозе креч, цемент, цигле и свакоjаки грађевински материjал. Само за ове две лимузине из државног буџета jе украдено око 50.000 лв., /25 хиљада евра/. „Различите фирме и физичка лица даjу безобзирна и смешна обjашњења пореским инспекторима о пореклу средстава коjима су таква возила купљена. Фиктивни кредити су врста националног спорта у Бугарскоj да би се оправдали високи дохоци”‚ рекао jе Красимир Стефанов и навео неколико примера из праксе Националне агенциjе за приходе.

„Jедна транспортна фирма са возним парком од 209 аутомобила‚ међу коjима Bentli, Ferari, Maserati, Mercedes итд., пријавила jе Националноj агенциjи за приходе да извор њених прихода ниjе привредна активност‚ него подигнути кредити преко физичких или правних лица. Власник једне компаниjе губиташа кредитирао jе своjу властиту фирму сумом од 100.000 евра, уз то без камата. Он jе са своjе стране пријавио порескоj администрациjи да jе ова средства добио од неког другог лица, поново бескаматно. Jедно физичко лице‚ пак‚ покушавало jе да убеди пореске инспекторе да jе добило од 100 људи зајам вредан 600.000 евра.”
Према анализама Националне агенциjе за приходе‚ готовински кредити додељени између физичких лица и фирми‚ износе око 1,4 милиjарде евра, од чега је 90 одсто фиктивних. Бугарски парламент разматра важне промене у циљу спречавања пореских превара. Jедна од њих jе да се сви кредити изнад 5.000 евра на годишњем нивоу пријављују у пореским декларациjама. Да ли таква пракса постоjи у ЕУ или ће то бити бугарски феномен?

„Кад би у jедноj европскоj земљи неко платио 1.000 евра у готовини‚ било у облику заjма‚ било за куповину нечега, он би се одмах нашао у фокусу свих служби – прецизирао jе Красимир Стефанов. – Код нас не постоjи таква пракса и зато jе поменута мера усмерена на ограничавање готовинских плаћања‚ коjом приликом физичка и правна лица безобразно вараjу администрациjу. У Европи не постоjи земља у коjоj неко може да носи коферчиће пуне милиона, а да му нико не тражи одговорност.”
У неколико извештаjа Европске комисиjе указуjе се на повећање армиjе милионера‚ коjи поседуjу необjашњиво богатство и уједно на немогућност државе да изађе на краj са овом поjавом. С тим у вези нови нацрт закона предвиђа кривично гоњење бугарских грађана чиjа jе имовина већа од 30.000 евра, при чему jе таj износ одређен на основу анализа европског законодавства. Након спроведених акциjа доказивања порекла имовине и новца власника луксузних аутомобила и jахти, порески инспектори су се усмерили да провераваjу и фудбалске клубове, посреднике и агенте у осигурању, певаче из музичке и индустриjе забаве.

Превела: Марина Бекриjева
По публикацията работи: Тања Харизанова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска и Румунија доминирају у сектору пословних услуга у ЈИЕ

Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..

објављено 8.11.24. 17.48
Владимир Малинов

Министар енергетике сазнао о продаји „Лукоила“ из медија

Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..

објављено 6.11.24. 15.09

FT: „Лукоил“ продаје рафинерију „Нефтохим“ у Бургасу катарско-британском конзорцијуму

Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..

објављено 6.11.24. 11.35