Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тајанствено чудовиште у бугарском језеру Рабиша?

Фотографија: Венета Николова
Чудовиште Неси које обитава воде шкотског језера Лох Нес већ има и бугарског пријатеља, кажу становници села Рабиша у Видинској области поред којег се налази Рабишко језеро. Становници Рабише тврде да сумрачне воде језера обитава загонетно створење великих димензија које је вероватно опстало од праисторијских времена. Језеро се
налази у близини познатих Белоградчишких стена које саме по себи представљају јединствено и подоста загонетно чудо природе.
Сенке величине подморнице које се крећу при дну, необично јак пљесак таласа, пригушени полуживотињски, полуљудски звукови, као и друге необјашњиве појаве распламсавају уобразиљу сеоских пецароша. Неки од њих се куну да су се "очи у очи" сусретали са воденим створењем. Гласине о тим сусретима привлаче не само туристе, већ и медије. Недавно је централни лист из Софије чак расписао награду за оне који успеју да сликају чудовиште из Рабише. Занимљиво је то што његов дом у ствари представља најстарије и највеће тектонско језеро на територији Бугарске. Судећи по фосилима пронађеним у оближњој пећини Магура, овај крај је некада био дно топлог мора. И још нешто занимљиво: Рабиша је затворено језеро и вода која се слива у њега не отиче даље у суседну долину. Та затворена средина према некима, обезбеђује чудовишту потребну изолацију од осталог света и претвара га у "временску капсулу".

Према легенди, чудовиште је прво живело упећини Магура која је једна од највећих у Бугарској и позната је по цртежима праисторијских људи старим више од 8 хиљада година.
"Само језеро је старо између три и по и четири милиона година, колико и Лох Нес у Шкотској", тврди председник општине Белоградчик Емил Цанков. Гласине о чудовишту у језеру подржава и једна стара легенда, да је од памтивека у њему живео водени бик који је нападао стоку. Да би умилостивили бика, древни становници овог краја су му приносили у жртву по једну девојку.

"Ко жели да сазна више о тајнама језера, може да дође у Белоградчик, каже градоначелник Емил Цанков. - О обитаваоцу Лох Неса постоје бројне легенде, а легенда о Рабишком чудовишту није позната по свету. Она се међутим преноси са колена на колено и забележена је још пре 150 година. Само језеро се није пресушило неколико милиона година и још увек није у довољној мери истражено. Сеоски рибари тврде да су у њему наилазили на огромна водена створења која су личила на чудовишта дуга пет метара и тешка и по 350 кг."

Општина Белоградчик предвиђа изградњу еколошких стаза према језеру и одржавање спектакала којима да привуче посетиоце. Нарочита пажња је посвећена и пећини Магура која је једна од највећих у Бугарској и позната је по цртежима праисторијских људи старим више од 8 хиљада година.

Превод: Георги Стојчев
Фотографиje: Венета Николова
По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Највише путују Бугари између 25 и 44 године

Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи, док је 20,8% боравило у иностранству, а 6,9% - у земљи и иностранству. У поређењу с перидом..

објављено 22.11.24. 12.14
Фотографија: Бугарско-кинеско друштво у Смољану

„Пут млека“ од села Момчиловци до Кине рекламира Родопе као туристичку дестинацију

Село Момчиловци, Родопи, Пампорово и административна област Смољан су ове јесени имали свој штанд на Сајму туризма у кинеском граду Нингбо. Представник Бугарско-кинеског друштва „Пријатељи Кине“ у Смољану Момчил Караиванов је за БТА изјавио да се..

објављено 18.11.24. 09.30

Банско међу 10 најпожељнијих светских туристичких дестинација за 2025. годину

На престижном сајму туризма WTM у Лондону, Банско је уврштено међу десет најпожељнијих дестинација на свету. Бугарски одмаралишни град нашао је своје место на списку „Best in Travel 2025“ који сваке године објављује Lonely Planet. Министар туризма..

објављено 7.11.24. 11.28