Део неологизама у бугарском су страног порекла и буквално "упадају" у наш језик, окупирајући читаве "лексичке територије" везане за развој информационих технологија, банкарства, очувања животне средине и сл. Најактивније је позајмљивање енглеских речи. Паралелно с тим, мада и ретко, наш се језик обогаћује француским терминима попут "деблокирам", немачким - мусли, италијанским - паста, таљателе и сл. Испоставило се да смо последњих година почели да користимо и речи из на први поглед егзотичних језика попут корејског као што је реч "суђок" – врста масаже или јапанска "суши" и сл. Последњих година у језик је ушло преко 150 нових фразеолошких јединица попут "подиже адреналин", "окреће палачину" и 600 сложених термина као што су "операциони систем", "зелена енергияја" и др. У ствари лексика је најдинамичнији део језика, за разлику од фонетике и морфологије, које су у принципу консервативније, тврде лингвисти.
На нашу реч утиче средина у којој живимо. Према гђи Благоевој језик се развија постепено, када се друштвено-политички процеси одвијају лаганије и када су предвидиви. Међутим, озбиљнији потреси дешавају се брзо и карактеришу се новим, експресивним речима и терминима, који су одраз нашег односа према свему што се дешава.
"У нашој новој историји има два таква периода. Први – одмах после 9. септембра 1944. г., када се мењају друштвени строј и расположења људи – објашњава гђа Благоева из Института за бугарски језик при Бугарској академији наука. – Тада је у бугарски језик ушло много речи које су сведочиле о тим променама. Појављују се речи из руског језика, као и такве које се данас већ сматрају архаизмима и не користе се попут колхоз, ударник и др. Други сличан период бурних језичких промена је после 1989. г., када је Бугарска кренула путем тржишне привреде и отворила се свету. Управо последњих 20 година у језик је ушло пуно неологизама!"
Економске и политичке кризе, организовани криминал, приступање земље ЕУ и "борба" за искоришћавање европских фондова, инвазија народњака – све су то обележја последње две деценије и утицала су на фонд речи који обилује новитетима.
"Медији имају велики утицај, јер они шире нове језичке облике и намећу их као норму, али и често пута сами стварају одређене лексичке иновације – наводи Дијана Благоева. – Исто се односи и на политичаре и јавне личности. Често смо сведоци како они злоупотребљавају стране или пак неправилно користе бугарске речи, мењајући њихов значај. Карактеристичан за политичаре је и сиромашни речник у коме преовађују клишеи и понављања."
Превод: Александра Ливен
Амблематска улица „Иван Вазов“ у Пловдиву ће између 5. и 8. септембра бити домаћин овогодишњег издања Фестивала уличне уметности Station Street Festival. На програму су концерти, разноразне гејминг зоне, фантастичан косплеј шоу такмичарског..
Филм „Тријумф“ редитељског двојца Кристине Грозеве и Петра Влчанова бугарски је предлог за награду Оскар, објавио је Национални филмски центар. Одлука о избору остварења за учешће у категорији за најбољи страни филм на 97. додели награда филмске..
Како је Софија изгледала 70. година минулог века? Одговор на ово питање даје изложба архивских фотографија познатог бугарског фотографа Панајота Брнева под називом "Стајалиште Софија ’70". Она ће отворити своја врата у софијској галерији Dot Sofia..
Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“ . Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи..
„Ја сам Софија“ – назив је новог урбаног фестивала уметности и емоција, који ће се одржати од 17. до 23. септембра на платоу испред Националног дворца..