До средине ове године Бугарска мора да заврши припрему националног плана за развој обновиљвих извора енергије до 2020. године. План треба да зацрта циљеве које мора да оствари сектор "зелене" електричне енергије, као и мере за опште повећање енергетске ефикасности. Рок за његову предају органима Европске комисије је 30. јун. Осим енергетске стратегије, предстоји и усвајање новог закона који ће трасирати развој читавог сектора производње енергије из обновљивих извора.

Интересовање према пројектима за коришћење обновљивих извора енергије постало је веће од могућности за њихову реализацију. До тог тренутка поднети су захтеви за изградњу 12 хиљада мегавата који се морају припојити дистрибутивној мрежи. Њен капацитет међутим је свега 1.800 мегавата, рекао је министар економије и енергетике Трајчо Трајков. Према министру, уколико буде дозвољено да се овај сектор развија садашњим темпом, могуће је понављање кризе у сектору некретнина. Нагли раст интересовања према изградњи енергетских капацитета је директна последица кризе у сектору некретнина, казао је министар. Стручњаци су једнодушног мишљења да систем мора бити усавршен, а правила радикално измењена, будући да је тренутни режим за увођење нових енергетских капацитета за производњу електричне енергије из обновљивих извора врло либералан.
Влада предвиђа да до краја ове године удео обновљивих извора у укупној енергетској производњи Бугарске достигне 11 одсто. Стручњаци међутим сматрају да је ова прогноза нереална, образлажући се чињеницом да је 2008. године њихов удео био само 7,3 процента. Подаци за 2009. годину још увек нису готови.

Према владиним плановима, око 200 млн евра из структуралних фондова мора бити намењено изградњи енергетских капацитета на бази обновљивих извора. То значи да ће једна трећина бугарске енергетске производње бити из обновљивих извора, контрирају из Удружења произвођача зелене енергије. То би значило да се годишње у земљи морају упошљавати по 150 мегавата од енергије сунца, још толико од енергије ветра и других малих извора, а упоређења ради, прошле године инсталирани капацитети за сунчеву енергију су били тек 3 мегавата.
Између владе и инвеститора сазрева и још један сукоб. Наиме, Удружење произвођача "зелене" енергије је изразило оштро незадовољство због предвиђене забране за изградњу или проширење капацитета за обновљиву енергију на обрадивим пољопривредним земљиштима. Ова мера ће имати превентиван карактер и усмерена је против спекулативног раста таквих пројеката и против промене намене земљишта. Према званичним подацима, око 1.100 ха пољопривредног земљишта је променило своју намену, а да није сигурно да ће се на њему градити капацитети за производњу енергије из обновљивих извора.

Стручњаци за енергетски сектор кажу да ће инвестиције у зелену енергију бити отежане уколико се за њих остави само простор у планинским и полупланинским пределима. Они додају да соларни паркови и ветрогенератори не сметају пољопривредним активностима, јер би у најбољем случају заузели 0,02 процента обрадивог земљишта. Осим тога, Бугарска би изгубила 50 млн евра из Програма за развој сеоских подручја намењених малим пројектима за производњу зелене енергије. Пословна удружења такође сумњају да је у питању интервенција од стране великих енергетских лобија који су против повећања удела зелене енергије у Бугарској.

Превео: Георги Стојчев