Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Избор из колекције Радио Бугарске

Нови бугарски свеци

„Покољ у Батаку”, сликар Антони Пиотровски
3. априла 2011. године Бугарска православна црква канонизовала је жртве зверског покоља мештана Батака и Новог села приликом угушивања Априлског устанка из 1876. године – кулминације ослободилачке борбе Бугара против османлијског поробљивача. Немилосрдно угушивање устанка и жестоке репресалије над бугарским становништвом изазвали су буру негодовања у свету. У заштиту бугарске националне ствари иступиле су познате и угледне личности - велики британски политичар Вилијам Гладстон, славни француски писац Виктор Иго, ништа мање славни руски књижевник Фјодор Достојевски, италијански револуционар и борац за слободу Ђузепе Гарибалди и многи други. Годину дана касније почео је руско-турски рат из 1877-1878. године који је као резултат вратио слободу бугарској држави након петовековног турског ропства.

135 година после Априлског устанка Његова светост бугарски патријарх Максим је у катедралном храму Светог Александра Невског канонизовао седам монахиња, једну послушницу, двојицу свештеника и друге мученике из Новог села, као и бројне жртве жестоког покоља у месту Батак, међу којима двојицу свештеника и градске прваке. Након угушивања устанка родољубиви Бугари сакупили су њихове кости и према православној традицији достојно их похранили у спомен-костурнице у храмовима. Оне се чувају тамо и дан данас и права су светиња.

Да би одала пошту тим недужним жртвама османлијских зверстава, Бугарска православна црква одредила је у Бугарском православном календару 2 дана - 9. мај за Новоселске и 17. мај за Баташке мученике. Ево шта каже директор Националног црквеног историјско-археолошког музеја Никола Хаџијев:

- Одлука о канонизовању жртава из Новог села и Батака достојан је чин. Тиме се не само одаје пошта овим неспорним мученицима Априлског устанка, него се и признаје њихова мученичка смрт за православну веру. Они су погинули због своје бугарске и хришћанске припадности на светом месту – у Новоселском манастиру и у цркви у Батаку. Њихова проливена крв, крв праведника и чистих људи, била је у име светлих истина и Господом благословљених дела. Зато их је Бугарска православна црква с разлогом прогласила свецима и светицама. Овим достојним чином она је поново демонстрирала своју духовну снагу, бацила нову светлост на нашу националну историју.
Ово је прва канонизација бугарских светаца након више деценија, заправо  откако су 1962, односно 1964. године канонизовани велики духовни будитељи Паисије Хиландарски и Софроније Врачански, који су одиграли огромну улогу за очување бугарског идентитета. Њихов подвиг разликује се од подвига мученика који су пролили своју крв из превелике љубави према Спаситељу Христу. Познато је, рецимо, да је поп Нејчо из Батака, пре но што су му одрубили главу, био приморан да бира између своје вере у Исуса Христа и живота сваке од његових седам кћери, које су једна за другом обезглављене пред његовим очима.

3. априла ове године Бугарска православна црква је канонизовала жртве покоља у Батаку и Новом селу Фотографија: БГНЕС- Погубљене су читаве фамилије зарад своје вере у Бога, цркву и домовину, наставља Никола Хаџијев. То су прави пастири Христове цркве. Бугарска православна црква учестововала је у свим пресудним моментима у историји нашег народа. Канонизација тих мученика учинила је нешто много значајније, нешто што се веома ретко дешава. На сам дан канонизације читав бугарски народ био је јединствен у том светом чину зато што је то велики благослов за нашу земљу и наш народ. Вера бугарског народа једина је тековина која се није променила кроз векове – она нам је остала у аманет од наших предака, као чврсти морални ослонац националног духа. Све се друго мењало: идеологије, системи, учења, али нам је православна вера била и остала наше највеће богатство, највећа светиња. 

Превела: Катарина Манолова
По публикацията работи: Дарина Григорова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Одесосу откривена скоро савршено очувана статуа из 2-3. века

Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..

објављено 15.10.24. 18.10

Семинар у Софији: Стручњаци говоре о фалсификовању древних новчића и предмета у Бугарској

Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..

објављено 9.10.24. 08.00

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09