Увођење европског пореза на финансијске трансакције и јединствене пореске стопе корпоративног пореза – на томе инсистирају Париз и Берлин неколико дана пре разматрања Пакта за финансијску стабилност на самиту ЕУ 30. јануара. Европске директиве међутим не наилазе на добар пријем у свим земљама ЕУ. Највећи противник пореза Робина Худа, како га неки зову, је Велика Британија, а Ирска се ни у ком случају не слаже да одустане од свог ниског корпоративног пореза чија је стопа 12,5 процената. Чешка ће са своје стране затражити референдум о томе да ли да се придружи новом фискалном пакту ЕУ.

Какав став заступа Бугарска? Наша земља се категорично не слаже са увођењем јединствених пореских стопа. Влада Бугарске иступа против обавезе земаља да прихвате "хармонизацију пореских стопа". Десет земаља које нису чланице зоне евра добиле су писмо од министра финансија Бугарске Симеона Дјанкова у којем он предлаже да се брише текст о пореској и економској хармонизацији. У последњој верзији пројекта Пакта за финансијску стабилност предвиђене су неприхватљиве за Бугарску ангажмане повезане са координацијом економских политика. Бугарска инсистира да и даље остане захтев за фискалну дисциплину према коме буџетски дефицит не сме премашивати 3%, а државни дуг мора бити нижи од 60% БДП. Ако ипак текстови о јединственој пореској стопи и порезу на трансакције остану, Бугарска ће потписати заједнички документ, али са клаузулом да се неће придржавати одредби у оним поглављима са којима се не слаже. Министар Дјанков је предложио да спорни текстови постану прва тачка дневног реда на састанку министара финансија земаља ван зоне евра, заказаном за понедељак, 23. јануар. Бугарска инсистира да све државе ван зоне евра које потпишу Пакт за финансијску стабилност стекну статус посматрача и присуствују на неформалним окупљањима земаља које користе евро. Разлог тог оштрог реаговања Бугарске је тај што су Париз и Берлин у задњем тренутку променили нека поглавља у пројекту. Тиме се уместо првобитне варијанте уговора о јачању економског савеза, Пакт почео лансирати као уговор о стабилности, координацији и управљању зоном евра.

Шта Бугарска добија, а шта губи увођењем измена у европски пакт за фискалну стабилност? Уколико се уведе заједнички порез ЕУ, Бугарска ће изгубити једну од својих предности у заједници, јер се тренутно она може похвалити најнижим корпоративним порезом од 10 одсто. Повећање пореза ће аутоматски утицати на повољни амбијент пословања код нас што ће, са своје стране, зауставити прилив страног капитала у земљу, који је у условима кризе свакако добро дошао. Што се банкарског пореза тиче, експерти тврде да ће банке једноставно повећати своје провизије и порез на новчану трансакцију ће пасти на терет клијената. Страховања бугарске владе су да ће увођење тог банкарског пореза одвратити инвеститоре од улагања у Европи уопште и, наравно, у Бугарској. А Бугарска рачуна да ће својом стабилном финансијском политиком, добрим макроекономским показатељима, ниском стопом инфлације и ниским порезима привући свежи новац. Према Европској комисији, очекује се да тај порез у заједничку европску благајну донесе приходе у висини од 60 милијарди евра годишње. Приходи од пореза који ће ући у буџет из бугарског финансијског сектора износе скоро 180 милиона евра. Код нас ће тај порез пре свега утицати на пензионе фондове и осигуравајуће куће. Према експертим, увођење поменутог пореза ће смањити бугарско тржиште и привреду, а део компанија може да напусти Бугарску, како би избегле нови порески терет.

Превод: Ана Андрејева, Ајтјан Делихјусеинова