Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Новац емиграната – више од страних инвестиција

Фотографија: хива

Бугарски емигранти постају највећи инвеститори у економију земље. Према подацима БНБ до краја октобра прилив новца у Бугарску износио је 680 милиона евра, а за целу претходну годину очекује се да тај износ премаши 760 милиона евра.

Тако трансфери емиграната премашују чак и износ директних страних инвестиција у 2011. г. који је достигао тек 740 милиона евра. А то није коначан износ новца који наши сународници шаљу у своју домовину. Јер статистика не обухвата најпопуларније начине слања новца које наши гастарбајтери преферирају – оне, незваничне. Новац се шаље аутобусом, преко пријатеља и познаника који путују у Бугарску. Подаци БНБ показују да се износ новца који Бугари запослени у иностранству шаљу у нашу земљу годишње повећава за 8,4%. Према званичним информацијама, преко 1,2 милиона Бугара живи и ради у иностранству.

О све већој улози новца емиграната у бугарској економији сведоче и подаци европске статистике. 2010. г. новац који је у Бугарску стигао од наше дијаспоре званично износи 760 милиона евра. Тако се Бугарска сврстава на 4. место у ЕУ. Према Евростату, без ове озбиљне финансијске инјекције дефицит текућег рачуна био би повећан за 160%. Међутим, с друге стране, Бугарска је изгубила 5,4% БДП због Бугара у иностранству који раде за локалне економије. Другим речима, од економске емиграције наша земља годишње трпи губитке од око 1 милијарде евра. Ово стоји у годишњем извештају Европске комисије о запослености у ЕУ. Европска статистика приказује и друге податке у вези са Бугарском. Испоставља се да 7% радно способног становништва ради у другим државама. Добра вест је то што је забележено смањење прилива емиграната према западноевропским земљама. Разлог за то је рецесија у тим земљама која ограничава тржиште рада и могућности за запошљавање. Тако је бугарска радна миграција смањена за 18%.

Подаци Европске статистичке службе се поклапају и са подацима Националног статистичког завода. Бугарска статистика износи податке о повратку емиграната који су отишли на рад у земље ЕУ. Разлози су исти. Због сужавања тржишта рада многи Бугари на раду у другим земљама враћају се у своја родна места и траже посао код нас. Међутим, и у нашој земљи основни сектори економије још увек нису изашли из кризе и тешко је наћи добар посао. Поред тога, зарада је много нижа од просека у ЕУ. Из тог разлога многи емигранти који су се вратили проводе зиму у Бугарској, а у пролеће опет траже посао у туђини. Упркос тешким условима рада бугарски гастарбајтери не желе да остану у својим родним местима. Један од разлога су ниже плате, а други – услови рада и живота, посебно у малим градовима и селима. Највише емиграната има у Шпанији, Немачкој, Италији, Грчкој и Великој Британији. Бугари тамо раде углавном у сфери услуга, хотелијерства, грађевинарства, трговине, пољопривреде. Са Института за економска истраживања као пример наводе Бугаре емигранте у Шпанији чији основни трошкови одлазе у локалну економију, а не у бугарску. 60% радника тамо има сопствени стан/кућу, а скоро ¾ њих не жели да се врати у Бугарску. Исто се односи и на Италију где се налази једна од највећих бугарских заједница. Половина Бугара тамо нема намеру да се врати у свој завичај. И пошто говоримо о новцу емиграната, поменућемо да највише финансијских средстава својим рођацима и блискима шаље наша дијаспора у Италији – у просеку око 190 евра месечно. Међутим, смањује се прилив средстава емиграната у САД и Канади јер је у тим државама живот све скупљи и све мање пара остаје за блиске људе у домовини.

Млади и образовани Бугари такође гледају на „Запад“ као на место где се могу афирмисати као стручњаци и створити каријеру. „Одлив мозгова“ је најболнији процес за бугарску економију. Бугарска и даље игра улогу „донатора“ високостручних кадрова за западноевропске земље. То потврђују и подаци Еврастата. Према европској статистици, 70% младих људи у Бугарској је чврсто одлучило да афирмацију потражи у иностранству.

Превод: Албена Џерманова

По публикацията работи: Тања Харизанова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска највише сира и скуте извози у Грчку, Велику Британију и САД

У периоду јануар – април 2024. г.Бугарска је највише сира и скуте извезла у Грчку – 882 т, што је за 48,6% мање него прошле године, Велику Британију – 871 т, што је раст од 22,1% и САД – 844 т, или за 22,1% више. То су показали подаци које је објавило..

објављено 14.8.24. 16.19

Приходи домаћинстава у Бугарској за око 200 евра већи од расхода

Тромесечни просечни приходи по члану домаћинства у другом кварталу 2024. године износе 1.644, 32 евра, што је за 20,5% више у односу на исти период 2023. године, показују подаци Националног завода за статистику. Истовремено, тромесечни просечни..

објављено 14.8.24. 15.41

Последњих 7 година забележено трајно поскупљење пољопривредног земљишта код нас

Пољопривредно земљиште у Бугарској је последњих 7 година поскупело за 108,7%, показују подаци Националног завода за статистику. У 2016. години просечна цена 1.000 кв. метара износила је 770 лева (386 евра), а прошле године – 1.607 лева (803 евра)...

објављено 13.8.24. 11.38