Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска забранила улов јесетре у Дунаву

Фотографија: evropea.com

Недавно је Бугарска најзад увела дугорочну забрану лова на јесетре у доњем току Дунава чији је период важења 4 године. На тај начин она се придружила забрани улова јесетре коју је Румунија увела на својој страни реке још 2006. године. Вероватно никога неће изненадити ако кажемо да је досадашња забрана улова јесетре имала минималне ефекте. Године 2008. Бугарска је забранила лов на јесетре у Црном мору, а тек 2011. ступила је на снагу једногодишња забрана улова и у Дунаву.

Зашто је та забрана неопходна? Зато што овим крупним и древним рибама које су се на нашој планети појавиле пре диносауруса, прети изумирање. У прошлом веку немилосрдни лов на јесетре због њиховог драгоценог кавијара, чија цена може бити и неколико хиљада евра по килограму, довео је до драстичног смањења њихове популације. Зато су Конвенцијом о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (CITES) првобитно одређене квоте за трговину црним кавијаром међу земљама Дунавског региона, а 2007. г. коначно је забрањена трговина овим деликатесом.

После Каспијског мора Црно море је други по значају водени простор где је усредсређена светска популација јесетарских врста риба. Дунав је једна од највећих притока Црног мора у коју те рибе улазе да би се мрестиле. До 19. века гигантске моруне су неометано из Црног мора упловљавале у Дунав и мигрирале све до Немачке. Касније међутим бране и остала постројења на реци као што је хидро-чвор "Ђердап" пресекли су путеве миграције јесетре и она више не може да стигне до својих некадашњих мрестилишта.

Стојан Михов

© Фотографија: WWF

"Дунав је једина река на територији ЕУ где је још увек могуће да се јесетре мресте и да тако опстану и у будуће, наглашава Стојан Михов из бугарског огранка Светског фонда за дивљу природу (WWF). - Остале реке су или загађеније или њихова хидро техничка постројења у већој мери спречавају миграцију рибе. Сада једино у румунску деоницу Дунава до Ђердапа јесетре могу да уплове и да се мресте."

Доњи ток Дунава је заиста последње уточиште те рибе која је преживела 200 милиона година. Некада је у Дунаву живело 6 јесетарских врста риба.

"Тренутно само за 4 њих има доказа да и даље настањују Дунав где упловљавају из Црног мора, каже Стојан Михов. - Најинтересантнија од њих је моруна, највећа риба у класи штитоноша која је уједно и најцењенија због велике количине кавијара који се од ње добија. Стање популација те 4 врсте је међутим више него критично."

Према представницима WWF-а, уведена забрана лова на јесетре у доњем току Дунава до 2016. г. јесте неопходан али закаснели корак. Потребно је још вршити масовно порибљавање реке малим јесетрама и организовати информациону кампању међу рибарима како би се ова забрана реално спроводила. А то је тако јер криволов никад није престао, тврде упућени.

Превела: Ана Андрејева

По публикацията работи: Марија Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарски средњошколци у борби против дезинформација

Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској – земљи са једним од најнижих индекса медијске писмености у Европској унији , преноси образовна..

објављено 1.12.24. 07.50

Празнична магија у Плевену: Отварање Божићног града уз песму, игру и сусрет са Деда Мразом

Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у организацији Општине, почиње 2. децембра свечаним паљењем новогодишње јелке на тргу Препорода...

објављено 30.11.24. 10.45

85% сведока уличног узнемиравања не зна како да реагује

Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања  под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског музеја – Софија. Подаци показују да је више од 80% жена широм света доживело неки облик уличног..

објављено 29.11.24. 08.05