Ситуација у Украјини остаје напета и контрадикторна. Украјинска владајућа странка "Партија региона" и опозиција не могу постићи договор за излаз из политичке кризе. Парламент је усвојио Предлог закона о амнестији учесника у протестима против којих је покренут истражни поступак или којима је већ изречена санкција. Међутим, амнестија би ступила на снагу тек пошто демонстранти ослободе окупиране зграде органа државне власти и локалне самоуправе. Опозиција тврди да ће наставити протесте јер сматра да је циљ владајуће гарнитуре да овом амнестијом свали на њу одговорност за дешавања у земљи. Софија са великом забринутошћу прати ток догађаја и има озбиљне разлоге за то.
Украјина је један од основних трговинских партнера Бугарске. У укупној спољнотрговинској робној размени наше земље она је на 14. месту, а на њу отпада 1,2 одсто извоза и 2,5 одсто увоза Бугарске.
У Украјини постоји велика етничка бугарска заједница која броји око 225.000 људи, а као резултат високог интензитета билатералних контаката и из других разлога тамо борави и велики број бугарских грађана.
И не на последњем месту, Украјина је земља којој Бугарска придаје важан значај и због својих спољнополитичких приоритета. Она је чланица тзв. Источног партнерства – иницијативе покренуте од стране ЕУ за сарадњу са бившим совјетским републикама којој Бугарска поклања посебну пажњу, а такође – чланица је Организације за црноморску економску сарадњу којом тренутно председава Бугарска. Догађаји у Украјини не погодују остварењу циљева које је Бугарска себи ставила за јачање политике Источног партнерства и повећање интеракције између Организације за црноморску економску сарадњу и других формата регионалне сарадње.
Полазећи од свих тих околности и у контексту конкретне ситуације у Украјини, Бугарска је изнела неколико битних ставова.
Као прво, према Софији решавање политичке кризе у земљи мора бити дело самих Украјинаца и то без било каквог спољног мешања. Осим тога, Министарство иностраних послова Бугарске је у више наврата позвало украјинске власти да поштују основна права грађана, а опозиционе снаге да покажу умереност и суздржаност. Министар иностраних послова Кристијан Вигенин је подвукао да се, уколико постоји суздржаност, у Украјини могу избећи озбиљнији догађаји који би могли довести до дестабилизације не само ове земље, већ и региона.
Везано за одбијање Украјине да потпише споразум о придруживању ЕУ што је у ствари изазвало драматичне догађаје у земљи, Бугарска сматра да Унија мора наставити рад на потписивању не само овог споразума, већ и споразума о дубокој и свеобухватној зони слободне трговине одмах чим Украјина буде спремна за то.
Софија не крије да се њени ставови о дешавањима поклапају са позицијом ЕУ и као што је шеф бугарске дипломатије нагласио: "све што званично буде објављено као закључак ЕУ, представља и наш став".
Реакције бугарске владе на догађаје у Украјини се најопштије могу окарактерисати као суздржане. Али није баш таква била реакција председника Росена Плевнелијева који је због догађања отказао посету Украјини која је била предвиђена за мај месец. Према министру иностраних послова Вигенину отказати посету право је сваког шефа државе, али у овом случају до датума за који је она била планирана, ипак, могуће је да се ситуација промени.
Превод: Албена Џерманова
Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..