Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Нови поглед на мјузикл „Моја лепа госпођице“

БНР Новини
Фотографија: Архива Музичког позоришта

Међу омиљеним насловима који су имали велики успех како на позоришној, тако и на оперетској и филмској сцени јесте комад Џорџа Бернарда Шоа „Пигмалион“. Његова музичка варијанта под насловом „Моја лепа госпођице“ дело је америчког стваралачког тандема Фредерика Лоуа и Алана Џеја Лернера. Мелодије овог мјузикла које су одавно хитови поново звуче на сцени Музичког позоришта у Софији. 


Премијера оперете „Моја лепа госпођице“ која је одржана 24. јануара у Музичком позоришту у Софији заслужила је бурне аплаузе публике. Ово дело она је чула у новом преводу за који се побринуо Милен Митев. Посебну пажњу привукли су социолекти - јунаци говоре језиком типичним за социјалну класу којој припадају, што мјузиклу придаје посебан стил. „Што се наше представе тиче, не своди се све на језик. Он је само претекст, једна компонента у понашању људи.“ – каже редитељ Димитар Шарков.

Први пут у руке чланова оркестра доспела је оригинална партитура  достављена из Лондона. Финале је одлично смишљено и тако музика и драматургија представљају једну целину. Ваља поменути и динамични, мултимедијални декор који допуњује радњу. Све је то оперету „Моја лепа госпођице“ претворило у „чаробну пилулу“ за добро расположење и пуно осмеха. Успеху представе допринели су и дивни глумци трупе Музичког позоришта у Софији. За Катерину Тупарову и Људмилу Козареву које тумаче Елизу то је била сањана улога. „Да би се креирао богат, јарак лик од посебног значаја је партнерство на сцени“, изјавиле су оне. Улога проф. Хигинса поверена је талентованим глумцима Александру Мутафчијском и Марчу Апостолову, а улога пуковника Пикеринда - Драгомиру Стојкову и Ивану Паневу. Својом врсном глумачком игром они и сви остали чланови позоришне трупе допринели су успеху оперете која обилује покретом и плесом.

Ево шта је за наш радио изјавио Александар Мутафчијски:

„Веома сам срећан што се улога проф. Хигинса нашла у мојој глумачкој биографији, јер сам до сада у својој каријери тумачио првенствено комичне улоге, много ређе драмске. Када сам сазнао да је за редитеља позван Димитар Шарков, било ми је драго јер га респектујем. Потом сам утврдио да је са њим лако радити. Ретко ми се до сада дешавало да знам зашто и како да изговорим сваку употребљену реч у представи. Г. Шарков поставља глумцу сасвим конкретне и јасне задатке. Веома је критичан, али у исто време и пажљив.“

Диригент оперете „Моја лепа госпођице“ је Јули Дамјанов. Он је изјавио да је први пут ову оперетску представу гледао 1972. године када је Елизу тумачила Лиљана Кисјова. Многи памте њене изванредне улоге које је одиграла управо на сцени Музичког позоришта у Софији. На жалост, она нас је недавно напустила, а њени пријатељи и колеге су је на последњи пут испратили као праву легенду тог позоришта.

„Мој најупечатљивији сусрет са Лиљаном Кисјовом везан је за моје прве кораке у позоришту - прича Александар Мутафчијски. - Учествовао сам на оперетском такмичењу „Мими Балканска“. Тада је она била члан жирија заједно са Видином Даскаловим, Донком Шишмановом, Русланом Рајчевим, Светозаром Доневим – именима чврсто повезаним са историјом оперете у Бугарској. Један мој колега ми је рекао да док певам гледам у њу. А ја, чим сам изашао на сцену, уперио сам поглед у гђу Кисјову, а тако бих урадио и да није било претходног савета мог друга. Искрено, чинило ми се да ће она скочити и загрлити ме. Видео сам човека који жели да младом колеги помогне, да га охрабри, па макар и само једним топлим осмехом. Затим смо се у позоришту релативно ретко виђали. Али чувам драгу успомену – једну слику на којој ме је она загрлила као рођена мајка. За све нас била је „мама Лили“. Ову представу посвећујемо њој – првој Елизи у Бугарској.“

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Навршава се 88 година од рођења Натке Караџове – славуја Тракије

На данашњи дан навршава се 88 година од рођења наше велике и незаборавне народне певачице Натке Караџове. Рођена је 14. марта 1937. године у селу Триводици (данас у административној области Пловдив). Потомак је старе музичке породице у којој су сви..

објављено 14.3.25. 11.10

У Русеу почињу „Мартовски музички дани“

У граду Русе данас почиње 64. издање Међународног музичког фестивала „Мартовски музички дани“, које ће трајати до 31. марта. Током фестивала биће одржана 23 концерта, са репертоаром који обухвата дела од ренесансе и барока до савремене музике и џеза...

објављено 14.3.25. 08.25

Пролећна „Магија“ Ирине Флорин

Ирина Флорин је међу бугарским уметницима са израженим осећајем за модерност у свим њеним димензијама. Најактуелнији трендови су евидентни у њеној музици, са којом је она и даље присутна на бугарској сцени. Њена најновија песма носи назив..

објављено 13.3.25. 11.15