„Отац ме је одвео у Минхен како бих наставила школовање на конзерваторијуму. Знала сам да на конзерваторијум конкуришу изузетно талентована деца. Не знам зашто, али као дете се у мени понекад појављивала нека чудна недоследност, противречност – била сам потпуно свесна свог талента, али ме је каткад спопадао и онај осећај да, у ствари, ништа не знам и не умем. Дошао је и дугоочекивани дан испита, ушла сам у учионицу у којој је била испитна комисија на челу са Бертолдом Келерманом, последњим учеником Ференца Листа. Познато је да када славни композитор није био у прилици да нешто заврши, он је своје радове поверавао Келерману. Након што сам одсвирала комад који сам припремила, Келерман ми је пришао и упитао ме одакле долазим и како се зовем. Затим је рекао: „Волиш да свираш уз помоћ педала, зар не? Ја од узбуђења нисам ништа изустила, лице ми се заруменило, помислила сам да нисам положила испит. Тада је он на немачком рекао: „Она је друга Клара Вик.“ Нисам знала како да тумачим његове речи. И док сам напољу чекала резултате испита појавио се директор конзерваторијума у чијим је рукама био списак примљених кандидата, а прво име које је прочитао, било је моје.“
Током своје каријере Величка Савова се веома успешно опробала у различитим областима музичке уметности да би се коначно определила за клавир и педагошки рад. После Првог светског рата Величка се враћа у Берлин где се усавршава у класи Феруча Бузонија и његовог асистента Готфрида Галстона. 1932. је година коначног повратка у домовину. Величка Савова нас је напустила 1991. године.
Величка Савова има неоспорив допринос развоју бугарске музичке културе. Као професор клавира Савова је своје знање пренела на ученике који су пронели славу Бугарске по свету. Истакнута пијанисткиња остаје ватрени следбеник једног од својих учитеља, Леополда Годовског.
„Тешко је објаснити шта у ствари представља метода Годовског. Захваљјујући њој се из клавира може извући максимално квалитетан звук. Дакле, звук, односно тон који добијамо када прстом ударимо дирку разликује се од онога који извлачимо из саме клавијатуре. Реч је о једној посебној методи и техници свирања клавира која је у непосредној повезаности са психо-физичким стањем извођача.“
Један од најславнијих ученика Величке Савове је проф. Цветан Константинов који је наставио дело своје професорке и 2011. године је у САД основао Међународни институт за музику „Леополд Годовски“.
Део снимака извођења и наступа Величке Савове чувају се у фонду Бугарског националног радија.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
„Борис Христов – амбасадор бугарске песме“ наслов је концерта оперског певача Пламена Бејкова и пијанисткиње Божене Петрове, који ће се одржати вечерас од 19.00 часова у Првом студију Бугарског националног радија (БНР). „Програм је покушај за..
Изузетни музичари ће 6. новембра у софијској сали "Бˈлгарија" извести мало позната дела. Звучаће "Варијације на тему Френка Бриџа" – рано дело Бенџамина Бритна у извођењу Камерног ансамбла "Софијски солисти" под диригентском управом Константина..
Једна од најлепших и најдуговечнијих песама Бугарске, „Зајди, зајди, јасно сонце“, оличење је музичке традиције старе најмање пет векова. Песма је у Бугарској популарна у верзији чији текст је уврштен у збирку народних песама и стихова „Нова..