Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Музички догађаји у склопу обележавања 100. годишњице рођења оперског певача Бориса Христова

Борис Христов у улози Бориса Годунова
Фотографија: архива

У мају ове године навршава се 100 година од рођења чувеног бугарског баса Бориса Христова – једног од највећих оперских певача 20. века. Он је имао невероватан таленат за сценске трансформације и незаборавне улоге које је остварио део су светске музичке ризнице. Обдарен дивним и моћним гласом и изванредном дикцијом, овај харизматични уметник је снажно и сугестивно тумачење сваког лика довео до савршенства. Борис Христов је свој професионални пут почео у Бугарској.Одрастао јеу породици интелектуалаца. Као дете је певао у хору катедралног храма Св. Александра Невског, био је и солиста мушког хора „Гусла“. Године 1942. отишао је у Италију где је учио оперско певање. Неколико година касније Борис Христов је већ тријумфовао на светским сценама – у миланској Скали, лондонском Ковент Гардену, напрестижнијим оперским кућама у Риму, Венецији, Напуљу, Барселони, Лисабону, Рио де Жанеиру и још многим другим светским метрополама, где је својим фантастичним наступима оставио публику без даха. Иако је остао бугарски држављанин, за време тоталитарног режима светски познатом уметнику није било дозвољено да се врати у домовину све до 1967. године, али је срећом касније бугарска држава променила свој однос према њему. Године 1986. у Риму је отворена Бугарска академија уметности и културе „Борис Христов“у којој је чувени певач школовао младе оперске таленте до 1992. – годину дана пре своје смрти.

За подршку иницијативама за обележавање годишњице рођења Бориса Христова основан је Национални комитет под патронатом председника Народног собрања Бугарске Михаила Микова. Он укључује представнике владиних и невладиних организација и националних медија. „Наш задатак је да стогодишњицу рођења Бориса Христова прославимо на начин који доликује овом великану оперске уметности“, каже Момчил Георгијев, представник Националног комитета, и додаје:

-  Идеја је да национална прослава има више димензија и да се по својој свеобухватности разликује од догађаја који се традиционално организују сличним поводима. И ове године ће се одржати конкурс за младе оперске певаче „Борис Христов“. 18. маја, на дан његовог рођења, у Софијској опери биће приређена пригодна свечаност, а у многим градовима земље ће се одржати концерти. У настојању да привучемо што више музичара широм света, покренули смо иницијативу која је наишла на изузетно добар пријем. Позвали смо бугарске музичаре и певаче да своје наступе у земљи и иностранству посвете обележавању годишњице рођења Бориса Христова. Међу нашим истомишљеницима су виолиниста Веско Ешкенази и диригенти Жан Ангелов и Росен Миланов. Неколико великих турнеја бугарских музичара у иностранству такође ће бити у знаку обележавања ове значајне годишњице. Понудили смо многим фестивалима у свету да у своје пратеће програме укључе бугарске филмове, изложбе и разне материјале посвећене чувеном басу. Позвали смо 128 европских оперских кућа да на пригодан начин обележе годишњицу великог бугарског певача. Већ смо добили потврду од познате опере „Ла Моне“ (La Mone) у Бриселу и неколико чешких оперских кућа. Бугарски композитори су створили или пак тренутно раде на делима посвећеним Борису Христову. У знаку обележавања годишњице његовог рођења су и мајсторски курсеви Ренате Ското за бугарске певаче у Риму, као и Фјоренце Косото у Софији.“

При крају живота Борис Христов је своју кућу у Софији поклонио бугарској држави уз поруку да брине о младим оперским талентима. Данас је у њој смештена музејска експозиција, организују се изложбе и бројни концерти. Директор спомен-куће је Елена Драгостинова – цењени музиколог и новинар, која радо прича посетиоцима занимљиве приче о њеној историји.

-  Стогодишњица рођења Бориса Христова је повод да се присетимо стваралачког креда, уметничких начела и пре свега духовних порука ове импозантне личности бугарске културе–каже Елена Драгостинова. – Он је прави грађанин света, али је за своју домовину увек радио оно што му је срце диктирало. У музеју „Борис Христов“ млади певачи се сусрећу са великим мајсторима оперске уметности и он је за њих својеврсна одскочна даска ка светским сценама. Још лепше је што се они касније враћају овде као наши пријатељи. Пре две године, уз подршку Министарства културе, предузели смо кораке да се име Бориса Христова уврсти у Унесков календар великих годишњица истакнутих личности науке и културе за 2014. годину. Иначе, почетак светског обележавања годишњице великог баса стављен је у Московском међународном дому музике, који је био домаћин заједничке иницијативе Државног дувачког оркестра Русије и Бугарског културног института у Москви, уз подршку форума Бугарска-Русија. Овај догађај био је прави тријумф бугарске оперске уметности коју су представили познати басови Пламен Бејков, Ивајло Ђуров и Александар Носиков и мецосопран Марија Жекова. У музеју славног руског баса Фјодора Шаљапинакоји је био идол Бориса Христова, одржала сам предавање на тему „Борис Христов – реформатор оперске сцене“, које је снимљено за архиву. - Једна од занимљивих чињеница коју сам поменула, везана је за премијеру опере „Борис Годунов“ у Ковент Гардену 1958. године, у време Хладног рата. Користећи свој углед и светску славу, Борис Христов се изборио да опера буде изведена на руском језику. За време представе у истој ложи су седели тадашњи амбасадор Совјетског Савеза и премијер Велике Британије. Недељу дана касније, на другој премијери опере, краљица Елизабета Друга је лично поздравила Бориса Христова за његов успех.“

Музички центар „Борис Христов“ ће гостовати и у различитим европским земљама. 28. фебруара представиће програм у Риму уз учешће младих  певача Марије Жекове и Алека Авенисјана, као и последњих ђака великог баса - Пламена Бејкова и Маријане Цветкове. Концерт у академији „Борис Христов“ ће се одржати под патронатом бугарског амбасадора у Ватикану.

-  Прихватила само овај позив са великим узбуђењем – каже Маријана Цветкова. – Велика ми је жеља да поново осетим дух оног места где сам скоро годину дана радила са овим великим ствараоцем. То је било 1991. године. Отада је он увек присутан на свакој мојој представи. Увек је тамо, у дворани. Знам да пажљиво слуша моје извођење и да је спреман да ме критикује када не певам из свег срца. Без обзира да ли смо изводили песму, арију или цело дело, он је тражио да будемо искрени и дајемо све од себе. Повратак у Рим и у саму Академију „Борис Христов“ у ствари ме враћа у тренутке страха, сумње у себе и узбуђења које сам осећала пре но што изађем на сцену и отпевам неку нову арију. Његов лик је пред мојим очима – када је желео да изрази неодобрење или није могао да задржи сузе радоснице.“

Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Тихи глас“ и порука да се не плашимо да будемо слаби

Живот Вирџиније Сабеве (GINI) је музика. Као дете певала је у хору, затим је завршила музичку школу, учествовала је у популарном телевизијском музичком формату "X Factor ", уследио је рад у иностранству. По повратку из Норвешке ради са децом као..

објављено 11.12.24. 10.55

"У изолатору"

Павел Николов, који је стекао популарност као члан дуета Pavell & Venci Venc’, кренуо је самосталним музичким путем. Пар дана пре свог рођендана (10. децембра) издао је самосталну песму „У изолатору “, за коју је сам написао музику, текст и..

објављено 10.12.24. 11.05

„Заједно“

Музичка сцена добила је необично освежење – легендарни Орлин Горанов и млада звезда Паола спојили су таленте у инспиративној песми „Заједно“. Упркос разлици у годинама искуства које стоји иза њих, гласови двоје уметника савршено се допуњују. Музику и..

објављено 8.12.24. 10.20