Када проблеми остају на маргини пажње људи, не траже се ни решења за њих. Информисаност је пут ка њиховом решавању. Ова филозофија у основи је пројекта међународне организације "Светски фонд за природу" /WWF/ усмереног на информисање јавности, рибарских кругова и администрације о ризику истребљења јесетровки и у бугарској деоници Дунава и мерама за њихово спасавање. Једни од главних разлога за забринутост су прекомерни риболов и илегална трговина кавијаром дивљих јесетри.

Дивље јесетре су настале још пре диносауруса, а данас су међу најугроженијим врстама. У нашим данима оне се сусрећу само у Каспијском и Црном мору. А доњи ток Дунава једино је мрестилиште црноморске јесетре. Отуда је и одговорни задатак Бугарске и Румуније да очувају то последње станиште ових најдревнијих риба. Пре неколико година две земље су забраниле улов јесетри у Дунаву до 2015. године. Међутим, испоставило се да је надгледање спровођења те забране, као и контрола канала илегалне трговине кавијаром веома специфичан и тежак задатак. Ради размене искуства у тој сфери у Софији су се састали експерти из различитих подунавских земаља, Турске и Велике Британије. Знамо да је царинска управа ове последње позната по свом искуству и оствареном успеху у примени Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре /CITES/. Кажу да су приходи од ове илегалне трговине упоредиви једино са онима које генеришу шверц дроге и проституција.

Иван Христов, шеф пројекта из Светског фонда за природу, је за Радио Бугарска изнео више појединости о царинској контроли у тој области:

„С једне стране контрола захтева добро познавање конкретног специфичног законодавства, а с друге – способност за разликовање дивљих од осталих врста, илегалне од легалне трговине кавијаром. Понекад је граница заиста веома танка. Потребно је познавати захтеве у погледу паковања и означавања производа, као и сву пропратну документацију. Зато организујемо састанке попут овог, јер је размена искуства са најбољим светским стручњацима у тој области од велике користи.“

Откако је на снази забрана улова јесетри у доњем току Дунава, нема података о затеченим рибокрадицама са уловљеном рибом. Али то још увек не значи да се забрана не заобилази. По мишљењу г. Христова, постоје индиректни докази:

„Прошле и претпрошле године службеници Извршне агенције за рибарство и аквакултуре су наишли на бачене у воду специјалне мреже за лов јесетарских врста. Ова чињеница говори о томе да ипак рибокрађа и даље постоји. На нашој граници нису утврђени покушаји илегалне трговине црним кавијаром. Упркос томе наша земља је била умешана и у сличан скандал. Пре две-три године у једној другој земљи царински органи су запленили кавијар од дивљих каспијских јесетри са етикетом бугарског произвођача. Могуће је да су етикете коришћене без знања дотичног произвођача, јер знамо да је то честа пракса. Међутим, све то неминовно показује да надлежни органи морају бити веома опрезни.“

„Јесетре имају богату прошлост, а од нас зависи да ли ће имати и будућност - изјавила је у Софији Јута Јарл, стручњак за јесетарске врсте из међународне организације „Светски фонд за природу“. - На Бугарској и Румунији је велика одговорност – оне су једине земље ЕУ у чијем се водама сусрећу популације дивљих јесетри.“

Превод: Албена Џерманова