Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кристијане Карам о бугарском фолклору и својој мисији

Фотографија: лична архива

Кристијане Карам изводи џез, поп и рок музику, свира на клавиру и удараљкама. Предаје на Музичком колеџу Беркли у САД и интензивно учествује у организацији културних догађаја на тој престижној високој школи. Кристијане је основала хор чији су чланови из САД, Европе, из земаља Блиског истока и Балкана, као и из других делова света. Занима се за индијску, африканску и друге старе културе. На почетку је свирала на клавиру, а касније је почела да учи и певање. Кристијане је аутор многих вокалних композиција, класичне и филмске музике. Током година је имала шансу да ради са многим познатим музичарима, а посебно јој је драго што је била у прилици да сарађује са Бобијем Макферином од кога је научила пуно тога о правилном коришћењу гласа, музици, ритму и слободи духа.

Интересовање за различите народне традиције појавило се нешто касније.О томе Кристијане каже да је то својеврсни повратак коренима раштрканим широм света. Она је рођена у Бејруту, Либан, одакле јој је отац, а мајка јој је јерменског порекла. Место које су некада њени преци морали напустити налази се на територији данашње Турске.

Плесна формација „Лудо младо“„Одрасла сам у рату због тога ми је од посебне важности да уједињујем, да стварам услове у којима ће се људи дружити и склапати пријатељства. Уметност нам пуно помаже у том погледу и пружа драгоцене могућности да се првобитне разлике успешно премосте. Срећна сам, а и захвална што сам музичар, јер верујем да се људи посвећени музици рађају са посебном животном мисијом, а наиме – да здружују, да стварају лепоту засновану на поштовању различитости“, каже Кристијане.

Кристијанина љубав према бугарској традиционалној музици букнула је још у детињству. Последњих пар година Кристијане учи народно певање под руководством народне певачице Бинке Добреве, чланице познатог женског хора „Мистерија бугарских гласова“. Истакнута народна извођачица је и крсна кума „Плетенице“, хора којим руководи Кристијане:

„Народне песме сам почела изводити пре 15 година. На почетку сам била члан друге формације, а радила сам и на различитим пројектима. Временом сам осетила потребу да створим посебан простор за ту врсту музике. Тако се родила идеја о хору „Плетеница“ који смо основали 2011. године. Добар део репертоара чине бугарске народне песме. Поред њих смо укључили и руске, јерменске, српске, циганске, турске и западне песме. Реч је о лепој и богатој музици која нам омогућава да схватимо да има много тога заједничког између иначе сасвим различитих култура. Знатан део састава хора сачињавају студенти Музичког колеџа Беркли. За време студија активно сам проучавала западну културу, а схватила сам да источне традиције у музици нису довољно заступљене и истражене. Тако сам почела организовати разне активности и догађаје на које сам звала уметнике са Истока. Касније, већ у својству професора, сваке године сам организовала фестивал источне културе и музике на коме су наступали углавном музичари са Блиског истока. Идеја нам је била да студенти и већ афирмисани музичари изблиза упознају музику Истока. Сваке године долазе учесници из земаља чију културу представљамо. 2013. године фестивал је био посвећен балканској музици. Међу учесницима су били студенти и уметници из Њујорка, а из Бугарске су нас својим присуством почаствовали Бинка Добрева и Александар Рајчев. Они су радили са хором, а одржане су и радионице за студенте. На завршници фестивала смо приредили концерт за памћење. Овогодишње издање фестивала проћи ће у знаку јерменске традиционалне културе.“

Активни рад Кристијане ствара услове за покретање платформе за промовисање источне музике. Тренутно у свом саставу хор има 20 чланова који учествују на разним културним догађајима у Берклију и другим америчким градовима. Наступају у пуном и концертном саставу који укључује само професионалне извођаче.

„Кроз промовисање музике појединих земаља и региона ми генеришемо добру и позитивну енергију“, каже Кристијане.

У саставу „Плетенице“ су до сада били само два студента из Бугарске, јер Бугара има релативно мало у Берклију. Кристијане покушава да обезбеди стипендије кроз разне програме за стипендирање и да тиме отвори врата одабраним талентованим Бугарима. Наравно, она жели да и студенти са Бркли колеџа такође имају прилике да дођу у Бугарску. Током месец дана, колико је провела у Бугарској, Кристијане је стигла да обиђе своја омиљена места.

Шта је за њу бугарска народна песма?

„Видим планине, видим лице неке старице, можда из родопског краја, а можда из неког другог дела Бугарске, лице које је изгорело од сунца. Видим њене очи, које као да причају тешку животну причу. Али она упркос свему пева, а песма јој помаже да настави даље. Ето, то је за мене бугарска народна песма. Бугарска је за мене место где се осећам као код куће. Традиционална музика и планине ми стално причају нешто. Поготово када је реч о планини Родопи. Обишла сам планине Рила и Пирин, извесно време сам провела и на југу земље, али Родопи заузимају посебно место у мом срцу. Овде се осећам срећном и вољеном“, рекла Кристијане Карам

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Европска поезија у софијском метроу

Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..

објављено 19.11.24. 08.10

Књига о странцима који су волели Бугарску: Приче које су обликовале историју

Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..

објављено 19.11.24. 07.20

Авантуристички филмови из 39 земаља стижу на „Банско филм фест”

Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..

објављено 17.11.24. 10.20