Било једном... Тако почиње и ова наша прича. Пре скоро 2.500 година, на пределима данашње североисточне Бугарске живели су Трачани. Један од вођа локалних племена добио је поклон из далеких земаља. Његов друг му је у знак захвалности за учињено добро послао лепу посуду како би је користио у ритуалима приношења жртве. Поклон је био израђен од нојевог јајета. Нажалост, крчаг није одолео времену и сломљен је на ситне комадиће. У таквом га је облику добио као донацију Регионални историјски музеј града Русе. Биле су сачуване само неке ножиће и грло са изливником. Али шта су тачно добили, музејски радници су схватили тек након пола године.

„Знали смо да се ради о некој посуди, која се може користити - прича директор музеја доцент др Николај Ненов. - Али тек после конзервације смо видели да је пред нама један необичан, чаробни предмет. Одмах смо схватили да је то ритуално посуђе из епохе Трачана. У оно античко доба он је био исувише необична, егзотична појава на нашим просторима. Дивили смо се одакле нам је стигло то нојево јаје. Тражили смо и паралеле тог крчага, али мислим да, бар за сада, он нема аналога у свету. Због тога га показујемо посетиоцима, јер је јединствен. Постоје још два јаја у експозицији Британског музеја из 7-6. века пр. н. е. Сматра се да су она пореклом са источне обале Медитерана – Финикије. Свакако, ми познајемо трговачке путеве амфора са жигом произвођача, као и циркулацију монета. Стога можемо рећи да су са овим делом света трговали Гети. Могуће је да је већ у 6. веку пр. н. е. тај врч дошао у делове савремене североисточне Бугарске као поклон неком локалном гетском аристократи, као и да је касније он стављен у његов гроб.“

Директор музеја претпоставља да се скупа посуда користила за вино, могуће је чак да је учествовала у ритуалима у којима је тај напитак важан елеменат.

„Метални делови крчага су од бронзе и врло добро су сачувани. Два ножића су израдили рестауратори – каже доцент Ненов. - Бронза је оставила трагове на јајетовој љусци, што нам је помогло да реконструишемо облик посуде, јер поједини делићи јаја недостају, тако да је сада крчаг идеалан.“

Музејски радници скупљају комадиће древности како би написали историју свог најновијег и изузетно вредног експоната који су такође саставили парче по парче.

„Недавно је нас посетила једна дама, докторант у Санкт Петербургу чији је ментор из Ермитажа. Она такође ради тамо – каже доцент Ненов. - По њој, Ермитаж не поседује крчаг од нојевог јајета, али ће она са својим колегама спровести одговарајућа истраживања, јер ће нам подаци о сличној посуди помоћи да сазнамо више о нашем експонату, његовој историји и пореклу.“

Из музеја су направили копију крчага такође од нојевог јајета. Она ће се користити на часовима историје који локални ђаци проводе у салама музеја.