Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Лаж не пушта корен

Лукави Петар, слика Илије Бешкова

У свету не постоје морално-етичке норме које подржавају и одобравају лаж. Али истина је да се и млади и одрасли служе лажима. Људи лажу из навике, страха, задовољства, али и зато што поимање реалног није код свакога исто. Неки се служе лажима не само да би преварили друге, већ и да би ублажили болне истине о самом себи. И док се за дечје лагање користи израз безазлена лаж, одрасли налазе оправдање у племенитој лажи. Да ли постоји безазлена или племенита лаж? На ово питање је врло тешко дати једнозначан одговор, а ево какво је његово тумачење у бугарском фолклору.

1. априла, када се у свету обележава Светски дан шале и људи збијају шале једни са другима да би се добро забављали и улепшали дан осмехом, сасвим је у реду слагати некога. Кажу да је то лек и помаже против лажи других особа. А народна мудрост каже: „Лаж не пушта корен“, „Са лажима нећеш далеко догурати“, „Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе“, „Лаж ускоро излази на видело“. У нашем народу постоје још многе изреке и пословице о лажи и лагању, али је свакако најпопуларнија „У лажи су кратке ноге“. Додуше, увек је било шаљивџија који превару и лаж не сматрају грехом уколико се ствари завршавају на добар начин. Галерији вечитих народних фолклорних јунака припада сиромашни сељак Лукави Петар који захваљујући својој мудрости и довитљивости увек налази излаз из тешких ситуација. Према истраживачима народног стваралаштва, његов лик се појавио још у доба средњег века.

Омиљена тема у причама о Лукавом Петру је надмудривање са богаташима који живе на леђима сиромашног народа. У неким бајкама се прича како слаткоречиви Петар спасава своју сабраћу од исцрпљујућег рада или пак уме да извуче паре од чорбаџија које даје сиротињи. У другим причама и анегдотама познати јунак налази задовољство у томе да исмеје глупост, бахатост и охолост богатих газда и не пропушта прилику да се нашали на њихов рачун. Ево једне од њих. Петар је седео у крчми и причао са сељацима. За суседним столом је, прилично пијан, седео локални богаташ који му се обратио речима: „Петре, даћу ти овај златник, ако ме слажеш!“ и бацио новчић на сто. А лукави сељак му је одговорио: „Немам посла с тобом јер не држиш до своје речи. Обећао си да ми даш ћерку за жену, али си затим одустао.“ Наљућен, богаташ је викнуо да своје дете неће дати таквом одрпанцу и гневно рекао Петру: „Лажеш!“ Он је само то и чекао: „Реци ми шта је истина – да ли да припремам свадбу или да узмем златник?“ Газда је отишао, грдећи, а Лукави Петар је златник дао крчмару и сељацима.

Такође, познате су бројне анегдоте и веселе приче о догодовштинама и надмудривању између Лукавог Петра и Насрадин хоџе - легендарног шаљивчине и лукавца из кратких сатиричних прича народа Балкана, Блиског и Средњег истока и Средоземља. Својим шалама он остварује велику корист варајући наивни народ. У многим причама Лукави Петар се често нашали на рачун Насрадин хоџе. Према једној од њих славни јунак је специјално дошао у Бугарску из Анадолије да би се упознао са чувеним шаљивџијем Лукавим Петром, а тај га је већ првом приликом преварио.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15