Већ неколико година доцент Иван Христов, заменик директора Националног историјског музеја, заједно са својом екипом истражује резиденцију трачког владара на врху Козје грамаде у Средњој гори. У јесен 2013. године археолози су на том месту пронашли бројне артефакте у светилишту посвећеном Зевсу и Хери. Такмичећи се са лошим временом и дивљим трагачима за закопаним благом археолози су спровели брза ископавања захваљујући чему сада у музеју има преко сто заветних плочица којима су даривани богови. Најбоље сачувани предмети већ су саставни део збирке „Античко доба“ Националног историјског музеја. На сакралном месту које се налази на висини од 1.361 метар, пронађени су и други артефакти, међу којима је преко 300 новчића из 4. века п.н.е. па све до 5. века н.е., као и керамичка посуда, лампе.

„Ради се о култном месту из доба Римљана које има своју предисторију и у првом миленијуму пре Христа - прича Иван Христов. - То је једно од најбогатијих по броју пронађених предмета светилишта Зевса и Хере. У Бугарској има још много сличних сакралних објеката, али је срећом управо ово темељно истражено захваљујући средствима додељеним од стране Министарства културе. Светилиште на Козјим грамадама налази се на површини од једног хектара и ограђено је бедемима. Замислите манастир из античког доба који је радио већ у 8. веку пре Христа, па све до доба хришћанства. И један врх са много историје и религије који је везан за резиденцију одриских царева. Чак можемо рећи да је тај врх био средиште тог племена. Али ћемо ми са колегама све то тек истраживати, а резултате ћу објавити у књизи.“

Доцент Христов сматра да је то место сачувано од дивљих трагача за закопаним благом, јер је тешко приступачно.

„Хвала Богу да смо после 2005. године привукли пажњу специјализованих органа Министарства унутрашњих послова који су преузели на себе обезбеђење објеката. Тако да је уз њихову помоћ сачувано и ово светилиште. А тамо заиста има превише вредних предмета о које смо се буквално спотицали.“

Што се тиче пронађених новчића, сви ће они бити очишћени и рестаурирани и биће приказани у посебном излогу. Иначе Иван Христов сматра да плочице представљају једну сложену митску причу са типично хеленистичким мотивима али кроз призму погледа на свет Трачана. Има и вотивних плочица са натписима, који нажалост нису добро сачувани, мада је ипак постало јасно да су их приносили и Трачани, и етнички Грци, што означава да можемо говорити о мешовитом становништву на овим пределима.

И још једна занимљива ствар: приликом откривања првих боље сачуваних заветних плочица изнад глава археолога се појавила породица орлова – мама, тата и мали орлић, која је кружили над људима док су они копали и вадили древне предмете из земље. „Познато је да је орао симбол Зевса. Можда је то био знак да имамо благослов богова да успешно завршимо наш посао“, закључује археолог.

Превела: Александра Ливен

Фотографије: Венета Павлова