У Немачкој има око 8.000 бугарских студената и то је једна од најбројнијих група страних студената у Савезној републици. Интересовање за немачке високе школе увек је било велико. Већ на почетку 20. века бугарска елита и то нарочито у области инжењерских наука, дипломирала је у Немачкој. Ова се тенденција наставља и данас, што је и један од узрока да немачка амбасада у Софији по други пут организује берзу образовања. Прошле недеље представници преко 40 обданишта, школа и универзитета из Бугарске и Немачке су консултирали и информисали све који желе да уче немачки језик или да студирају у Немачкој.
У дворишту немачке амбасаде у Софији од самог јутра око уредно сређених штандова немачких универзитета окупило се много младих људи. Разматрали су лифлете и летке, постављали конкретна питања о различитим студијским програмима и условима за пријем на универзитете. Већина њих говори течно немачки.
Силвија Дановска је на збирном штанду Баварске. Тражи понуде за мастер студије. Она је већ магистар међународних економских односа, али жели да настави своју обуку у Немачкој: „Желела бих да видим нешто различитије и занимљивије. Ја сам у Бугарској завршила основне и мастер академске студије, а сада желим да завршим и мастер студије у Немачкој, јер сматрам да тамо нуде квалитетно образовање.“
Димитар Иванов који је ученик последњег разреда гимназије припрема се за студије у Немачкој од свог првог дана у гимназији са наставом на немачком језику. Одлично зна чиме жели да се бави – авио-инжењерством, тако да је дошао из свог родног Плевена специјално да се упозна са понудама Техничког универзитета у Минхену.
„Ова се струка учи тамо после основних академских студија, као мастер студије -каже он. - Мени се допадају услови Техничког универзитета. Ја сада завршавам средње образовање и ускоро ћу положити језички испит из немачког и припремам се за студије у Немачкој.“
Берза образовања у немачкој амбасади је одлична шанса за Силвију и Димитра.
Матијас Денер, шеф одељења за културу у амбасади радује се да је берза изазвала велико интересовање младих Бугара. „За нас је традиционално велики број бугарских студената у Немачкој симбол интензивне културне размене две земље“, објашњава Денер. А чињеницу да сличне иницијативе, каква је ова берза образовања, подстичу одлив мозгова из Бугарске, он коментарише овако:
„То је веома компликована тема и тренутно је предмет много дискусија у Немачкој. Али вреди је разматрати и у контексту Европске уније. За будућност Заједнице је важно да се ми познајемо и да стичемо професионално и животно искуство не само у својој домовини, него и у осталим земљама чланицама Уније. Свако ко студира у Немачкој је господар своје будућности. Сам одлучује да ли да остане у иностранству или да се врати кући, да ли да стекне почетно професионално искуство у Немачкој те да се онда врати да га примењује у Бугарској. Наша запажања показују да се после окончања студија већи део Бугара враћа у Бугарску и има успешну каријеру овде. Сматрам да се Европска унија развија динамично и да ће се размена кадрова постепено уравнотежити.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије уступила Амбасада Немачке у Бугарској
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..