Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

125. година од рођења оперске диве Христине Морфове

Христина Морфова једно је од јарких имена европске музичке сцене с почетка 20. века. Рођена је 24. априла 1889. године у Старој Загори, а образовање стекла на Прашком конзерваторијуму. Музичка каријера оперске певачице почела је у иностранству. 1915. год. постала је чланица трупе Бугарског оперског друштва – претходника Софијске опере. Њен репертоар укључује централне улоге из најпознатијих оперских дела Вердија, Пучинија, Моцарта, Сметане, Гуноа и др. Њен лепи и баршунасти глас широког дијапазона пружао јој је прилику да подједнако успешно изводи како сопранске, тако и мецосопранске партије. Христина Морфова је прва бугарска певачица која је организовала летњи курс за младе таленте.

Снежана Маринова, библиотекарка у Регионалној библиотеци "Захарије Књажески" - Стара Загора каже: "Име Христине Морфове дубоко је везано за њен родни град, тако да ми обележавамо сваку њену годишњицу рођења. Ове године свечаности су заиста импресивне. Национална школа за музичко-сценске уметности која носи њено име напунила је 40 година. А Регионална библиотека "Захарије Књажески" – шездесет. Спојили смо обележавање јер ове културне институције ионако стално раде заједно. Недавно је одржан фестивал "Европска музичка традиција и млади таленти", који је био веома успешан. Публика је са великим интересовањем дочекала и књигу "Права животна прича Христине Морфове" чији је аутор Румјана Лечева. Представили смо издање у Старој Загори и у Софији. Поносим се да у фонду наше библиотеке чувамо оригиналне нотне записе са аутограмом велике певачице. Морфова их је 1926. год. поклонила другом музичком уметнику из Старе Загоре – Тодору Пандеву. Имамо и аутентичну фотографију Христине Морфове и Људмиле Прокопове, која је урађена у стану оперске приме у Прагу."

Гђа Маринова прича и о серији концерата око 24. априла – рођендана Христине Морфове. У три узастопне вечери становници и гости Старе Загоре су уживали у извођењима ученика и професора овдашње Музичке школе. А права кулминација је био јучерашњи велики концерт у дворани Старозагорске опере.

Талентована и шармантна Христина Морфова већ годинама је инспирација за новинарку Румјану Лечеву која је аутор филма и књиге, посвећених нашој славној сународници: "Она ме импресионирала својим јединственим гласом, тиме да је почетком 19. века направила заиста блиставу каријеру. Њен таленат упоређују са оним Каруза и Шаљапина. Музичка критика у Француској, Великој Британији, Аустрији и Чешкој пише блиставе чланке о наступима Бугарке, док живот у домовини, коју она искрено воли, јој носи стална разочарења. Она је била жртва зависти, "организоване осредњости", али то уопште није јој сметало да свесрдно ради за Бугарску. Била је поштен и морално независан човек. Када ју је Европа дизала на пиједестал, овде је добијала само батине. Иначе у овој књизи први пут објављујем неке до сада непознате чињенице из њене биографије. Например, пронашла сам пет различитих докумената који сведоче да је она рођена 1887. г. – тј. две године раније од званичних података. Први пут се објављује и кореспонденција Морфове са њеним супругом доктором Љубеном Лукашом, као и његова кореспонденција са академиком Димитром Михалчевим, првим учитељем певачице."

Успомена на велику је жива и не само у Старој Загори. Неколико месеци пре бугарске премијере "Праве приче Христине Морфове", ауторка ју је представила у Прагу и Бечу. "Била сам одушевљена дупке пуним салама и чињеницом да је људи тамо и данас памте и воле", каже гђа Лечева.


Превод: Катарина Манолова, Александра Ливен


Више из ове категориjе

Народна песма из странџанског краја „Страти Ангелакију говори“

Фотографије: Венета Николова, alexanderyossifov.com Превела и објавила: Албена Џерманова

објављено 25.8.25. 13.15

Почиње прво издање Међународне недеље џеза (25-28.08)

Поводом подношења заједничке кандидатуре Габрова и Великог Трнова за Европску престоницу културе 2032. г, становници Габрова одлучили су да нас подсете на културне вредности које спајају ова два града. А то ће се догодити захваљујући диксиленд музици..

објављено 25.8.25. 11.05

"MÓMA (REMIX)"

Лето је време сунца, мора и уживања. У музичком свету – то је време клупских емоција, а самим тим и клупских ремикса. Након оригиналне нумере „MÓMA“ Преја је спремила још једно изненађење – ремикс песме, дело продуцента Ивана Тишева. Спот је снимљен..

објављено 24.8.25. 11.05