Драматични догађаји у Украјини из последњих дана изазвали су бројне изјаве бугарских политичара иако су, стицајем околности, последњих 6 дана у Бугарској били нерадни. Поводом жртава и нереда у Одеси председник Росен Плевнелијев категорично је осудио насиље које прети миру и рађа окрутност. Министар спољних послова Кристијан Вигенин је окарактерисао оно што се тамо дешава као "монструозно" и упозорио да даља ескалација насиља може да изазове подужи период нестабилности. Министар одбране Ангел Најденов је коментарисао да и поред чињенице да не постоји директна претња по Бугарску, Влада пажљиво прати ситуацију, јер постоји претња по безбедност Бугара који живе тамо. Забринутост откривамо и у речима Начелника одбране генерала Симеона Симеонова да ће оцена догађаја у Украјини утицати на актуализацију Стратегије националне безбедности, мада је већ сада министар одбране искључио могућност учешћа бугарских снага у евентуалној операцији НАТО у Украјини, која уосталом није ни планирана.
А разлога за забринутост заиста има превише.
Приликом сукоба у Одеси су настале штете на згради Свеукрајинског бугарског културног центра, иако он није био објекат напада. Засада нису страдали етнички Бугари, али су се неки од њих већ распитивали да ли и на који начин могу да траже азил у Бугарској у случају погоршавања ситуације. Реч је о око 300 хиљада људи за чију је судбину Бугарска забринута и осећа се дужном да им у случају потребе пружи садејство.
Уколико дође до подужег периода нестабилности, како претпоставља министар Вигенин, Бугарска може да претрпи велике губитке и то не само због чињенице да руски гас од којег зависимо скоро у потпуности пролази кроз територију Украјине. Увођење економских санкција Русији од стране Европске уније може да изазове пад у нашим економским везама са њом, а Русија је један од наших основних трговинско-економских партнера. Такав партнер за Бугарску је и Украјина.
Увођење санкција на визе и финансијска средства неким руским званичницима од стране Европске уније већ утиче на наше политичке везе. Поводом предстојеће посете председника Државне думе Руске Федерације Сергеја Наришкина Бугарској, из Министарства спољних послова су упозорили да она може да се не оствари, јер је његово име на "црној листи" руских функционера, којом им се забрањују путовања у земље Уније. На то је Руска Дума оштро реаговала. Међутим, све то може да осујети и предстојећу посету шефа бугарског парламента Михаила Микова Москви. Према незваничним подацима Миков се супротставио ставу којег се држи Министарство спољних послова. А уколико је то заиста тако, знак је и унутарполитичких тензија међу представницима владајуће гарнитуре.
Догађаји у Украјини утичу и на односе Бугарске са Европском унијом. У случају радикализације односа са Русијом може да буде компликована и реализација пројекта "Јужни ток". Подсетимо да је Софија, која се већ договорила са Москвом о изградњи бугарске деонице гасовода, већ имала више спорова са Европском унијом с тим у вези. У својој пролећној прогнози о Бугарској Европска комисија пак је претпоставила да зависност наше земље од испорука руског гаса може да успори економски раст земље. Уколико дође до тога, Бугарска неће бити у стању да издвоји средства за модернизацију и опремање своје војске. А само пре две недеље шеф НАТО-а Андерс Фог Расмусен је нам замерио што не издвајамо довољно средства за куповину западне војне технике.
Очигледно одјек украјинске кризе у Бугарској је не само озбиљан, него и има више аспеката – економски, унутарполитички и међународни, при чему на билатералном и мултилатералном плану.
Превод: Александра Ливен
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у којем је објавио одлуку партије да прекине чланство у АЛДЕ-у. Одлука је донета након опсежне анализе..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права и слободе“ (ДПС) из свог чланства због деловања њеног председника, Дељана Пеевског. Како је..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..