Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Родопски славуј“ Златина Узунова

Фотографија: bms-bg.org

Називају је „родопским славујем“, посвећују јој стихове, а поводом 50. рођендана пре две године проглашена је „Почасним грађанином Смољана“. Златина Узунова је заслужила све то, јер је сав свој живот посветила  родопској песми – и као солисткиња ансамбла „Родопа“, и као педагог локалног читалишта. Њен глас је моћан, а песме које пева су тешке за извођење, мушке, али отпеване са женском сензибилношћу и лиризмом.

Када је на једној свадби у чувеном хотелу „Жорж V“ у Паризу запевала нашу познату свадбарску песму „Јела се савија, млада се од родитеља и родбине опрашта“ присутни су се најежили и дигли на ноге. Њено извођење чувене родопске песме „Руфинка болна легла“ 2005. г. у Канади публика је наградила овацијама. На фестивалу у енглеском граду Бату дочекана је и испраћена аплаузима. Незаборавне турнеје са светски познатим хором „Велики бугарски гласови“ /„Големите български гласове“/, чији је диригент Илија Михајлов, пружиле су прилику Златини Узуновој да наступа на сценама широм Европе, у Канади, Русији. Њене песме налазе се на албумима овог нашег састава који је добитник „Грамија“ и Grand Prix de l'Académie du Disque Français, као и на албуму „Памћење Бугарске“ који је посвећен Националном сабору народног стваралаштва „Рожен“.

Златина Узунова је рођена 22. маја 1962. године у селу Ерма река, поред Златограда, у планини Родопи. Када је имала 12. година почела је да пева у дечјем фолклорном ансамблу „Орфеј“ у Смољану. Завршила је музичку школу у Широкој Лаки, а као њена солисткиња освојила је 6 златних медаља на националним фестивалима и такмичењима. Затим је студирала педагогију на Пловдивском универзитету. Постала је солисткиња ансамбла „Родопа“ - Смољан, женског хора „Софија" који је касније добио име „Велики бугарски гласови“. Њен самостални албум са родопским песмама „Жеравица од звукова“ изашао је 2000. године.

Последњих 7 година певачица се активно бави педагошким радом. Руководилац је 3 састава за фолклор из родопског краја код читалишта „Христо Ботев“ у граду Смољану. То је чини срећном и доноси јој сатисфакцију. Поводом свог 50. рођендана који је она пре две године обележила и великим концертом, рекла је да иако стари, није уморна, и даље се развија, али било шта да ради увек остаје везана за родопску песму и бугарски фолклор и додала: „Човек може све што хоће! 25 година путујем на релацији Смољан-Софија да бих радила са хором „Велики бугарски гласови“. Осећам се предивно и могу рећи да још нисам уморна, јер знам да морамо неговати родопске песме и све што је бугарско. Тиме се можемо похвалити – нашом народном музиком. И поносно можемо рећи – то смо ми - Бугари!“

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

80 година од рођења народног певача Младена Којнарова

Данас се навршава 80 година од рођења једног од најпрепознатљивијих и најомиљенијих народних певача из Родопског краја – Младена Којнарова. Рођен 15. септембра 1945. г. у селу Орјаховец, код Смољана, он је у свет музике професионално закорачио још пре..

објављено 15.9.25. 11.35
Крум Јанков

"Стоене, сине, Стоене" – сећање на народног певача и хармоникаша Крума Јанкова

Данас обележавамо 95 година од рођења народног певача и хармоникаша Крума Јанкова. Он је рођен 11. септембра 1930. године у родопском селу Добралук. Још као дете показао је интересовање за хармонику. Одлучујуће за његово формирање као музичара биле..

објављено 11.9.25. 11.30

DARA и Kamen & Rusto – модерна клупска верзија хита "Немој"

Снимајући нове песме, DARA се окреће и својим претходним хитовима. Осам година након премијере, њена популарна песма "Немој" је уз помоћ ди-џеј тандема Kamen & Rusto снимљена у модерној клупској верзији. Журке уз учешће ова два ди-џеја су..

објављено 10.9.25. 11.55