Кристално чиста морска вода, бескрајна пешчана обала, јединствене стеновите формације које је природа обликовала хиљадама година, еко-стазе које кривудају кроз пределе нетакнуте људском руком и временом, божанствени спа третмани, аутентични обичаји и традиције, одабрана вина и локални кулинарски специјалитети који маме туристе… Тешко је описати широку палету могућности за одмор и разоноду коју нуди туристички регион познат под именом Поморијски залив и источна Стара планина. Он обухвата општине Поморије, Ајтос и Руен, а формиран је у циљу привлачења љубитеља морског туризма у унутрашњост региона

Све три плаже у граду Поморију љубитељима водених спортова нуде атракције на води укључујући џет-ски, скијање на води, педалине, моторне змајеве. Неће остати разочарани ни љубитељи романтике – они могу да уживају у заласку сунца и крстарењу Поморијским заливом. Комбинација мора, сунца, лековитог блата и лужине претворила је Поморије у једно од најпознатијих бањских одмаралишта у Бугарској. Највећи Центар за рехабилитацију на Балкану и спа хотели посетиоцима нуде јединствене лековите и релакс третмане. А све то може бити „зачињено“ додатним атракцијама у подножју источне Старе планине.

„Пажњу великог дела страних туриста, који посећују овај регион, привлачи бугарско село са начином живота мештана, традицијама и локалним занатима – прича Соња Енилова, председник Бургаске регионалне туристичке асоцијације. – Међу главним атракцијама је радња за лимунаду у аутентичном бугарском селу Козичино, у источном делу Старе планине. Ту се може видети једина очувана код нас машина за лимунаду од пре 200 година, која и данас ради. Такође, туристима се нуди вожња таљигама с магарећом или коњском запрегом, посета старој вуновлачари и ветрењачи. У општини Руен гости могу посетити и млекару да би се на лицу места упознали са процесом справљања киселог млека и сира, као и да дегустирају ове еколошке производе. Овде су очуване и многе традиције мештана 80 одстокојих чине становници турског порекла. То пружа прилику за упознавање са обичајима људи друге етничке припадности који живе у Бугарској. Посебно занимљиви су обреди везани за верске празнике чији су неизоставни део локални слаткиши попут баклаве и кадаифа. Веома занимљива је демонстрација такмичења у пеливанском рвању која су типична за овај етнос. /Пеливани наступају голи до појаса, намазани уљем, што отежава хватање. Награда за победника је цело јагње./.“

На подручју општине Ајтос постоје бројне могућности за екстремни туризам, посету пећинама, змајарство. У околини села Порој се налази једини на Балкану пешчани мотодром. Често се тамо организују међународна такмичења која привлаче велики број љубитеља мото-кроса. У граду Ајтос налази се и етнографски комплекс „Генгер” који се претворио у омиљену атракцију руским и скандинавским туристима. Његово име потиче од назива једне ретке и заштићене биљне врсте која се сусреће једино на стењу у околини града Ајтоса. Реч „генгер“ је арапског порекла и значи трн. Маса корена простире се на дубини до 4 метра и штити стене од ерозије.

„У центру комплекса налази се етнографска кућа која приказују начин живота средње имућног занатлије који је живео у 19. и 20. веку – прича Тања Ангелова, водич етнографског комплекса. – Ова кућа се некада налазила у једном селу у близини Ајтоса. Фотографисана је и код нас је изграђена њена копија са аутентичним интеријером. Ту се могу видети покућство и пољопривредни алати. Око ње се налазе занатске радионице: грнчарска, казанџијска и корпарска. Гости имају прилику и да пробају ручно мешени хлеб, а такође да покушају да га сами умесе и испеку. Заступљени су и производи домаће радиности и других старих заната – бугарске чипке и бугарске народне ношње. У грнчарској радионици раде наследници најстарије у нашем граду занатлијске породице - Орлови. Очувани су аутентични алати, ручна обрада глине и грнчарски точак. У комплексу ради и једини у региону казанџија. У његовој радионици туристи могу да пробају да сами израде сувенир од бакра и калаја.“

У кафићу етнографског комплекса „Генгер“ у граду Ајтосу туристи могу да попију шољицу свеже скуване на песку мирисне кафе уз чувено тзв. бело слатко које се припрема од шећера, воде и ванилије. А етно ресторан у аутентичном стилу свакако ће обрадовати поштоваоце кулинарског туризма. Служе се традиционална јела за овај крај, припремљена од еколошких намирница. У региону Поморијског залива и источне Старе планине налази се и неколико винарија у којима се љубитељи вина могу упознати са процесом производње и да дегустирају квалитетна „поморијска вина“ која су стекла славу на светским тржиштима.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Румјана Цветкова