Борис Христов, једна од најмаркантнијих фигура на оперској сцени, рођен је 18. маја 1914. г. Он је на листи најзначајнијих личности и годишњих дешавања у календару Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО). Годишњица рођења великог баса се у целом свету прославља  бројним манифестацијама. О некима од оних које су приређене у данима око његовог дана рођења сазнаћете даље.

За већину наших сународника Борис Христов је глас који благосиља Бугарску у првим минутима сваке Нове године. То је глас који нам жели благодет, здравље и "на многаја љета" преко националне телевизије и радија. "Глас који моли Бога за Бугарску" – тако су га називали још за живота. Тако је насловљен и филм који је 18. маја емитован на бугарској националној телевизији. У њему се могао чути непознати интервју Невене Коралове са оперским великаном, снимљен приликом његове последње посете Софији – он представља искрену причу о драматичним догађајима у његовом животу који су се догодили  после доласка социјалистичке власти када му у току скоро четвртине века није допуштено да се врати у домовину. То је прича о његовом повратку, о незаборавним снимцима начињеним у меморијалној цркви Светог Александра Невског заједно са хором катедрале и Бугарском хорском капелом.

Данас споменик Борису Христову симболично гледа према патријаршијском храму. На дан рођења славног бугарског баса на споменик су положени венци и цвеће, служено је и молепствије у присуству патријарха бугарског Неофита, високих државних и политичких функционера. Хор "Гусла" чији је члан био певач, извео је једну његову омиљену песму.

Истог дана у Пловдиву, родном граду Бориса Христова, његова успомена је прослављена јединственим хорским концертом "Сто бугарских гласова певају Борису Христову". Дан раније Старозагорска опера му је посветила представу "Дон Карлоса" коју је приредила у Националном дворцу културе.

Хор "Гусла" под диригентском палицом Валентина Бобевског чули смо и са сцене Софијске опере, а солисти Димитар Станчев, Светозар Рангелов, Пламен Бејков, Александар Марулев и др., исто као и хор и оркестар Софијске опере и балета под управом Георгија Паликарова учествовали су у концерту посвећеном 100 годишњици рођења великог певача.

Рођендан Бориса Христова био је прослављен и у његовом дому у Софији који је данас претворен у музеј. Ово је био један од најузбудљивијих догађаја у склопу прославе јубилеја славног баса. Сала и двориште Музичког центра „Борис Христов“ пуцали су по шавовима од гледалаца који су присуствовали концерту под насловом „Борис Христов – амбасадор бугарске песме“. Камерна формација „Јулангело“ под руководством Јосифа Герџикова извела је православна црквена појања, као и омиљене народне песме Кирила Совичанова, оца Бориса Христова. Богат и разноврстан програм открио је непознате детаље о животу великог уметника. На концерту је звучала и народна песма којом је Борис Христов, тада млади хориста ансамбла „Гусла“, очарао цара Бориса Трећег, што му је обезбедило стипендију за обуку у Италији. Песму је на концерту отпевао бас Пламен Бејков, ученик из последње класе познатог баса. Концерт је завршен извођењем песме „Многаја љета“ Дмитрија Бортњанског. Чујмо снимак интервјуа Бориса Христова из 1977. године:

- Постоји разлика између онога што нуди грамофонска плоча и концертна дворана или оперско позориште. Од мајсторства извођача зависи да ли ће се звук на снимку приближити оном извођења уживо. Ја сам свој музички пут у Бугарској почео као скроман солиста у хору. Срећним стицајем околности, указала ми се прилика да наступам на значајним светским сценама. Још на самом почетку своје каријере, а и касније, увек сам настојао да достојанствено представљам Бугарску. И морам вам признати да годинама та одговорност постаје све већа,“ рекао је Борис Христов.

Превеле: Ана Андрејева, Ајтјан Делихјусеинова