Хронична несташица финансијских средстава у систему здравства изазива напетост између лекара и пацијената. То утиче изузетно негативно и на каријерно напредовање медицинских радника. Слабе плате приморавају млађе стручњаке – медицинске сестре, рехабилитаторе, бабице и лаборанте да одлазе у друге земље ЕУ, а и не само тамо.
Квалитет стручне оспособљености тих кадрова је веома добар и због тога су они свуда у свету високо цењени. Чак и да се повећа упис студената на одређене медицинске смерове, број дипломираних стручњака увек ће бити мањи од оног који нам треба, каже проф. Станка Маркова, почасни председник Асоцијације удружења здравствених радника Бугарске. "Ма колико медицинских сестара ми оспособили, све њих може да "прогута" само једна једина земља у ЕУ, да и не говоримо о целој Унији", тврди проф. Маркова. Млади одлазе у иностранство одмах по завршетку студија и уписивању у регистар стручног удружења медицинских радника што је иначе потврда степена њихове квалификације. Осим у ЕУ наше медицинске сестре раде и у Канади, САД, Либији, Алжиру, Катару, Бахреину, у јужној Африци. "Представници млађе генерације уписују те струке потпуно свесни да ће радити у некој другој земљи и зато уче стране језике", додаје проф. Станка Маркова. У Бугарској их очекује плата од 450 до 600 лева (односно 225 до 300 евра) зависно од степена квалификације и интензитета рада као и слабе шансе за каријерни развој. Након више година рада једна медицинска сестра може да буде унапређена у старију или главну медицинску сестру. Да и не говоримо да оне које раде за неког породичног лекара обављају претежно посао секретарице. У Немачкој, например, постоји седам степена стручне спреме медицинских сестара. Из руководства било које болнице у Бугарској чућете следеће:"Зашто бисмо наше медицинске сестре слале на курсеве за повећање квалификације кад ће ионако напустити Бугарску?" Похађање таквих курсева повезано је са одсуством медицинских сестара које стичу нова стручна знања из, рецимо, микропедијатрије, онкологије, кардиологије итд. Пре око 25 година у регистар Коморе медицинских сестара Бугарске било је уписано око 55.000 сестара, сада их је нешто испод 25.000. А младих испод 30 година чине тек 4 одсто њих. "За то су донекле криви и они који су у свим тим годинама иницирали и спроводили реформе здравства", каже проф. Маркова.
"Свака влада, сваки нови министар здравља је реформу почињао отпуштањем једног дела медицинског особља, а прве на удару редукција су биле управо медицинске сестре. Неке су с временом отишле у пензију, друге су промениле радно место. Није мало ни оних које су морале да се преквалификују због ниских плата. Просечни узраст медицинских сестара које данас раде у бугарским здравственим установама је 49 година. 3 600 њих већ је испунило услове за пензионисање, неке сестре раде и са 70 година, уколико су у физичкој кондицији да то чине. Јер кад би отишле у пензију, пензијице би им биле толико мизерне да не би могле преживети ако нешто не раде."
Више од 65% медицинских сестара у Бугарској ради на два места – у државној болници и у неком хоспису или приватној болници, а због боље зараде. У многим већим болницама у Софији зависно од тога да ли раде у хирургији, интензивној нези или пак су главне сестре, оне примају до 500 евра.
"У Великој Британији једна операцијска сестра из Бугарске, која ради на одељењу интензивне неге добија до 4 000, па чак и читавих 5 000 британских фунти месечно. Лично познајем једну Бугарку која је главна сестра болнице у Енглеској, она прима плату од 5 000 фунти. Запослене у неком Дому за старије особе сестре пак имају зараду од око 1 200 евра."
Несташица медицинског особља најјаче се осећа у болницама главног и већих градова Бугарске, каже проф. Маркова. У општинским болницама у мањим градовима где је просечни узраст медицинских сестара већи овај мањак се слабије примећује.
Превела: Ана Андрејева
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..