До 30. маја у просторијама Уметничке галерије Националног дворца културе у Софији гости и становници града имаће прилике да виде јубиларну изложбу сликара Стојана Илијева. На изложби ће поред живописних уља на платну бити приказане и мале скулптуре од дрвета. А то не треба да нас чуди, обзиром да је Стојан Илијев на Уметничкој академији имао прилику да учи од два истакнута мајстора – вајара проф. Љубомира Далчева и сликара проф. Дечка Узунова.
- Одрастао сам у лепом селу Лиљаку код града Трговишта, а рођен сам у селу Здравцу, прича Стојан Илијев. – У овом крају има пуно села која су названа по неком цвету или биљци. Тако, рецимо, поред Лиљака и Здравца, имамо и села Божуриште, Цветница. У детињству сам стално био окружен поњавама, прегачама, разбојима, ковачким радионицама. То је, дакле, био мој први додир са уметношћу. Наравно, ту свакако морамо поменути и иконе у цркви, репродукције портрета сликара из доба препорода и сл. Сећам се и једног старог календара из 1932. године који је био илустрован прелепим акварелима Константина Штркелова. Све ме је то очарало.“
Стојан Илијев је рођен 1934. године. Уметник ствара у различитим жанровима: живопису, графици, илустрацији, фрескопису, изради малих скулптура од дрвета. За собом има бројне самосталне и колективне изложбе у земљи и иностранству. Његова дела су у власништву Националне галерије ликовне уметности, Софијске градске галерије, Новог бугарског универзитета, као и многих других галерија у већим градовима и др. На стотине радова уметника нашли су своје место у збиркама страних и домаћих колекционара. Стојан Илијев је добитник многих награда са бугарских и међународних изложби. Како би описао свој поступак сликања? И како то да у његовом стваралаштву традиција и модерна уметност иду руку под руку?
- Мислим да је у питању васпитање и унутрашње израстање, наставља Илијев. – Данас сликари постају све модернији, а ја сам био модеран у моје време. Стасале су нове генерације које су откриле нове видике. Дакле, уметност је сама по себи компликована ствар. Питате ме како су настала моја дела. Па то вам је неки унутрашњи осећај, нека енергија, култура која је строго индивидуална. Понекад видим да по својим радовима ни на кога не личим, али не знам како то изгледа са стране, кроз ваше очи.“
Својим сликама које су иначе окренуте традицији Стојан Илијев често додаје понешто што би испровоцирало гледаоце, нешто што ће их натерати да открију облике које обично остају непримећене. Неки загрљај илити пољубац. Друкчијом енергијом зраче његова модерна платна. Она као да садрже неку скривену динамику, нешто врло живо што се може и физички осетити. О малим скулптурама од дрвета уметник каже да је то рад у који се улаже силан труд. Безброј ситних и брижљиво одабраних детаља стварају апстрактне облике који се савршено уклапају са светом око нас.
На трећем спрату Националног дворца културе у Софији Стојан Илијев је поставио велику арт инсталацију насловљену „Полови,“ а на којој су приказани многи истакнути домаћи сликари и вајари. „Не знам да ли људи могу да схвате уз колико труда и муке настаје уметност! Створиш нешто, а не знаш како ће то бити прихваћено!“, рекао је Стојан Илијев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Павлова
Бугарско-италијанска продукција „Аурора“ преноси љубавну причу из 50-их година минулог века, јавља БТА. Редитељи филма су Џеки Стоев, који је режирао једне од најзабавнијих домаћих филмова, и Никола Бошнаков. Главни протагониста је италијански комуниста..
У првим данима јесени , житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз..
Од 2. до 20. октобра у софијској галерији „Нијанса“ одржаће се треће издање Међународног бијенала акварела. На изложби ће бити представљена дела 14 уметника из 7 земаља – Аустралије, Бугарске, Италије, Молдавије, Русије, Тајвана и Шведске, при чему..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине..