Хладно пролеће донело нам је не само обилне кише, него и обилне економске прогнозе, свака од њих са претензијом да апсолутно тачно представља блиску будућност економије Бугарске до краја године. И поред различитих нијанси и различитог степена обазривости и несигурности у погледу будућности, све прогнозе – и домаће, и међународне, говоре о предстојећем оживљавању и расту бугарске економије. Свакако, не до просечног светског нивоа од 3.6% (према Међународном монетарном фонду) и 3.4% (према Организацији за економску сарадњу и развој), али ипак осетније од регистрованог прошле године скромног постигнућа од око једног процента. И скоро двоструко од предвиђеног просечног раста за земље еврозоне од око 1.2%.
Сезона макроекономских предвиђања за Бугарску је стартовала, како ваља и како се могло очекивати, најављеним од Министарства финансија вредностима основних економских показатеља за земљу. И пошто је то Министарство убеђено у правилност своје политике, његова прогноза је најоптимистичнија у поређењу са уследелим објављеним од стране Међународног монетарног фонда, Европске комисије, Светске банке, Европске банке за обнову и развој, невладиних организација, па чак и појединих банака. Толико оптимистичка да надмашује и прошлогодишња очекивања самог Министарства, која су на његов предлог унета у буџет за 2014. г. И заиста, уместо раста БДП-а од 1.8%, овог пролећа Министарство већ говори о 2.1%. Скоро сличан је и став аналитичара једне велике аустријске банке која послује и у Бугарској, који очекују раст бугарске економије од 2%. То свакако одговара и њиховим пословним интересима. Друга банка - Европска банка за обнову и развој, такође је блиска овим бројкама, јер из њене централе у Лондону прогнозирају раст од 1.9%. Умеренији и опрезнији су стручњаци Светске банке и Европске комисије, а непосредно иза њих су највећи песимисти из вашингтонског Међународног монетарног фонда. Док банка и комисија очекују раст БДП-а за ову годину од 1.7%, прогноза Фонда је за пола процената нижа од оне бугарског министарства финансија и обећава свега 1.6%.
Осим инфлације, буџетског дефицита и јавног дуга, други кључни показатељ стања и будућности националне економије је ниво незапослености, при чему тај показатељ у ствари забрињава у највећој мери и све остале државе Европске уније. Независно од предвиђеног раста бугарске економије, сви посматрачи, у том броју и домаће Министарство финансија, сматрају да се ове године он неће знатно побољшати у Бугарској и износиће око 13%, што је висока бројка за већи део чланица Европске уније. Али највећи оптимисти очекују да се он смањи са 13% на око 12.5%.
Да ли ће се све ове макроекономске прогнозе обистинити и која ће бити најближа стварности, сазнаћемо када буду објављени статистички подаци за 2014. г. Први су већ постали јасни и они сведоче о скромном расту БДП-а од 0.2% у првом кварталу године. А да ли ће то бити довољно за постизање очекиваних годишњих нивоа зависи и од веома непредвидивог и несигурног међународног окружења, у којем се развија бугарска економија. Довољно је да се с тим у вези сетимо претње по стабилност енергетских испорука због кризе у Украјини и рецесије руске економије.
Превод: Александра Ливен
Бугарска је до сада примила 11% средстава доступних у оквиру Механизма за опоравак и отпорност (МОО) Европске уније, што представља мање од 700 милиона евра у периоду од четири године, изјавио је бугарски вицепремијер Томислав Дончев у Парламенту...
За новоизабрану владу кључно је какав ће буџет предложити и одбранити, а уколико успе да обезбеди подршку Парламента, како ће гарантовати његову реализацију. Ово је изјавио премијер Росен Жељазков одговарајући на посланичко питање. „Важно је да..
У одговору на критике председника Румена Радева да институције касне са успостављањем механизама за контролу цена, вицепремијер Гроздан Караџов уверио је јавност да ће Влада предузети све неопходне мере како би спречила могуће шпекулације током..