На свој дан свети Спас откључава небо да би се на земљу излила ситна киша, да би било довољно жита и хлеба током године. Овај митски лик веома је сличан лику светог Георгија. И он потковава свог коња рано ујутро да би обишао зелене њиве и поникле усеве. И на Спасовдан, баш као и на Ђурђевдан, свака кишна кап драгоцена је као злато. А у ноћи уочи празника обистињују се чак и немогуће жеље. Тада је право време да се молитвама обрате свецу да им подари децу, здравље, сапутника у животу… За Спасовдан везани су бројни ритуали за кишу, плодност, избављење од неизлечивих болести…
Спасовдан, како је у народу уобичајено, или Вазнесење Господње, један је од десет празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, четрдесет дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, учећи их и учвршћујући њихову веру после Голготе и распећа. Тога дана завршио се Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца, а после тога апостолима се вратила њихова вера, радост и храброст.
У фолклорној традицији постоји забрана радити четвртком од Ускрса до Спасовдана. Тога дана домаћице се не смеју дотаћи зеленила, нити прати и простирати веш – да град и суша не униште летину. Верује се да тада Господ Бог сакупља душе пуштене на Велики четвртак. Жене одлазе на гробље и деле обредни хлеб, кољиво, млеко и обавезно – прве зреле трешње. Са собом носе и орахово лишће којим прекривају гробове…
Росен, роксосан, селим – овако се у различитим крајевима Бугарске зове јасенак, дуговечна лековита биљка која цвета у мају и јуну. Стабло јој је високо скоро метар, а цветови су обично ружичасти, бели или црвенкасти са пурпурним цртицама. На стаблу и гранама има пуно длакавих жлездица које садрже мирисаво етерично уље, које испарава у топлим летњим вечерима, стварајући над биљком мирисаву маглицу. Јасенак је лековита биљка, али нити се пије, нити ставља на ране, зато што је отровна. У народу се каже да овом биљком виле лече од злих болести. Иначе, сматра се да је јасенак омиљено цвеће бајним и лепршавим вилама које од њега плету венце и стављају их себи на главу. Током целе године ове бајне лепотице живе накрај света. Код људи долазе само једном годишње – у пролеће, када треба да попрскају росом зелена житна поља, да би било довољно пшенице, односно хлеба. У Бугарској се ово време зове Русаљска недеља или Русаље.
И дан данас уочи Спасовдана иде се "по росен", односно бере се јасенак. Верује се да управо тада ова лековита биљка лечи многе болести и помаже нероткињама. Сматра се да је ваљање у росној трави пред свитај зоре јако лековито. Они који проводе ноћ под ведрим небом, на мирисавим пољанама јасенка, обавезно морају да буду у пратњи побратима или посестрима са којима нису у крвној вези. Носе са собом храну и дарове за русаље – кошуље, мараме, чарапе, вино и ракију, хлеб и печену кокошку. Ако неко преспава под стаблом јасенка, а поред своје главе стави зделицу са водом, кад се ујутру пробуди и нађе у води макар и латицу русаљског цвета, онда је то сигуран знак да ће га митска створења избавити од болести.
Читава недеља у којој се слави Спасовдан посвећена је хлебу и богатом роду пшенице. Обавезно се месе пите ишаране различитим орнаментима. Оно по чему се спасовдански хлеб разликује од осталих ритуалних хлебова јесте да шаре нису тачно одређене као што је код других празника, него зависе једино од вештине и спретности домаћица. Сличне су орнаментима празничних погача које се месе приликом крштења детета и сл. Иначе, Спасовдан се у Бугарској већ одавно обележава и као Дан пекара и посластичара.
Превела: Катарина Манолова
Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..