Шта је благослов, виц, чаробна бајка, бугарштица, или пак змај, вукодлак, караконџула... Ако желите да сазнате нешто више о овим појмовима и ликовима из бугарског фолклора, наћи ћете одговор у Речнику термина у усменом фолклору Бугарске који је први енциклопедијски речник те врсте. Његова промоција код нас одржана је пре неколико дана у Бугарској академији наука. Састављачи и уредници овог бугарско-чешког издања су др Јарослав Отченашек са Етнолошког института Академије наука Чешке републике и доц. др Вихра Бајева са Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије наука.
„То је замашни пројекат др Отченашека, а ми смо радо прихватили његову идеју да на изузетно приступачан и занимљив начин уопштимо и представимо истраживачке резултате и домете наше науке током њене скоро 150-годишње историје – каже Вихра Бајева. - Према првобитној замисли, у питању је цела едиција која ће представити фолклористику словенских земаља. У том смислу Речник термина у усменом фолклору Бугарске треба разматрати у ширем словенском и европском контексту и ми се поносимо чињеницом да је почетак стављен управо њиме. Речник представља темељно познавање суштине и историје бугарског фолклора у свом његовом богатству и разноликости. Предстоји издавање друге књиге едиције посвећене чешком фолклору. Пре око месец дана речник је промовисан у Прагу где је наишао на велико интересовање код бугарске заједнице тамо. Промоцији су присуствовали бугаристи, етнолози, студенти и универзитетски наставници. Лепо је што речник излази из академских оквира и његови потенцијални читаоци су сви који се занимају за бугарски фолклор и традиције, као и за културну историју нашег континента. Сматрам да постоји велика потреба за таквим издањем.“
Аутори чланака у Речнику термина у усменом фолклору Бугарске су доц. Вихра Бајева и њене колеге из Секције за антропологију усмених традиција Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при Бугарској академији наука. Предговор је написао Владимир Пенчев – координатор пројекта. Да ли, уосталом, постоје митови у погледу фолклора које треба заборавити? Шта мора знати сваки Бугарин о традиционалном наслеђу нашег народа?
„Додуше, постоје одрживи митови који се репродукују и поред тога што су научници одавно доказали њихову неоснованост – прецизира Вихра Бајева. – Један од њих је да се фолклор везује једино за прошлост од пре више стотина година и нема ништа заједничко са стварношћу, да га морамо неговати као некакву окошталу форму. Фолклор је, у ствари, изузетно виталан и поприма разноврсне и неочекиване облике. Свака заједница, без обзира на каквом принципу уједињује људе, ствара свој фолклор, било веселе приче и вицеве, било ритуале или сујеверја. Класични фолклор који повезујемо са средњовековним бугарским селом, сачуван је у зборницима и архивама. Он се одликује богатством ликова, богатом симболиком и посебним смислом који недостаје савременом човеку. У бајкама и песмама наших предака откривамо део себе и својих корена, налазимо ослонац. Зато није нимало чудно да млади траже инспирацију у фолклору и у своју уметност убацују фолклорне елементе и узоре. У савременој бугарској књижевности је чак снажно заступљен фантастични жанр који користи фолклорне ликове на нетрадиционалан начин, што говори да они и данас голицају машту људи.“
Превела: Марина Бекријева
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном..