Један од најбољих аниматора у свету – номинован за „Оскара”, сајбер принцеза и супер жена, радикална уметница која ризикује свој живот на сцени, живе скулптуре, дванаесточасовни видео маратон и музика на отвореном, књижевна читања у парку, кулинарска радионица „Руска храна која нестаје“, специјални програм за децу са културне Олимпијаде у Сочију… Све то и још многе друге представе доносе у Софију ритам савремене руске уметности. До 8. јуна у нашој престоници гостује 15 светски познатих младих руских сликара, вајара, фотографа, дизајнера, уметника разних жанрова визуелне и сценске уметности. После музеја, галерија и бијенала у Москви, Стокхолму, Берлину, Бечу, Будимпешти, Хонг Конгу, Токију, Сиднеју, дошао је ред и на Софију, захваљујући фондацији „Дома Арт“ која је организовала фестивал „Пулс нове Русије“.
„Главни циљ наше фондације је да презентирамо уметност држава које сматрамо да познајемо. Али се испоставља да није тако. Ове године посебну пажњу посвећујемо једној, по мишљењу многих, добро познатој држави – Русији – каже оснивач фондације „Дома Арт”, куратор фестивала с бугарске стране Мартина Стефанова. Многи мисле да познају Русију, али се сви некако ослањају на старе успомене од пре више година. У ствари, циљ нам је да покажемо ново и другачије, савремено и актуелно – то су млади, савремени људи који имају другачији начин размишљања.“
Заиста је велики успех и посебан догађај то што су домаћини успели да у Софији окупе све ове младе таленте који осим у Русији живе и раде у различитим градовима света. Свако од њих у нашем главном граду представља своју уметност, али и држи предавања с обзиром да су већина њих предавачи. Уосталом, не само за предавања већ и за све манифестације у склопу фестивала улаз је слободан.
„Потрудићемо се да бугарској публици испричамо шта је данас Русија, наравно да и ми сами још једном размислимо о томе. Ту су уметници разних жанрова, говоре различитим визуелним језицима, али упркос томе потрудиће се да бугарској публици открију скривени смисао Русије“, каже куратор фестивала с руске стране Вита Думчјуте.
На питање Радија Бугарска чиме их је Бугарска привукла да после толико земаља дођу и код нас, Вита Думчјуте одговара:
„Пре свега у питању је историјска веза. Између осталог, једна од учесница фестивала, легендарна сликарка Јелена Ковилина, ће представити перформанс о пријатељству између Бугарске и Русије, јер нам је ова тема веома блиска. Ми не можемо без Бугарске, а и Бугарска не може без Русије. Савремена уметност у вашој земљи има велики потенцијал. Уметници и обични људи су широких видика, а нашој уметности је то добродошло.“
Хит фестивала је ретроспекција филмова Дмитрија Гелера, који је 2013. године номинован за „Оскара“. У Софији је и светска премијера његовог новог дела - „Мушкарац сусреће жену“.
„Веома волим Бугарску јер се ту одржавају заиста добри фестивали анимираног филма – каже Дмитриј Гелер. - Ту имам и пуно пријатеља због чега ми је још драже што ћу представити ретроспекцију својих филмова. За оне који не знају само да кажем да волим и сликати. Овде ће бити приређена моја прва велика међународна изложба.“
Фестивал савремене руске уметности је и у знак подршке кандидатури Софије за Европску престоницу културе 2019. г., а одржава се уз медијску подршку БНР и БНТ.
Превод: Албена Џерманова
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори..