115. годишњица рођења великог бугарског сликара академика Дечка Узунова повод је да се поново састанемо са његовом уметношћу. Место је Национални дворац културе, а време – до 25. јуна. Дела која су представљена на изложби власништво су галерије-музеја, који носи његово име. Фонд те установе је изузетно богат – са преко 13 хиљада дела која су Софијској општини поклонили његови наследници – нећаци и нећакиње, такође сликари. Галерија је смештена у атељеу живописца, тик иза куће где је он живео. „Мој сан је да покажемо бар половину онога што поседујемо”, прича у интервјуу Радију Бугарска директор музеја Борјана Павлова. Музеј има преко 200 уља на платну, више монументалних композиција, акварела, цртежа…
„Сада представљамо дела која су уједињена под заједничким насловом „Спознаја”, - прецизира Борјана Павлова. - Разматрали смо дела Дечка Узунова, јер сваке године спроводимо инвентаризацију преко хиљаду њих. И утврдили смо да је у појединим цртежима и акварелима он буквално прозирао у будућност. Видео је како се наша планета загрева, какви ће проблеми уследити због непоштовања природе. Цртао је астронауте, летеће у Свемир фигуре, анђеле... Очигледно је видео ствари које ће се дешавати данас. Тако се родила и ова поставка. Изабрали смо једну слику као симбол – то је аутопортрет са свецима. С једне стране сликара је Свети Георгије који убија аждају, а с друге – Свети Димитрије који пробада неверника. А сам Дечко Узунов црта, у нади да ће спасити свет уметношћу.”
Посетиоци изложбе осим слика могу да виде и текстове уметника, који је за 87 година живота стекао велику мудрост. У једном се каже: „Да ли је могуће да све што је створено од памтивека до данас нестане заувек у једном тренутку?! То је освета Земље због тога што ми исисавамо из њених недара њене виталне сокове. Експлозије и похлепан човек су уништили вечити мир и равнотежу – од вруће лаве до мирних таласа океана. Ваздух је постао загушљив и отрован... Земља већ није наш дом – кренули смо у Свемир...”
Рођен под сам крај 19. века, Дечко Узунов је имао дуг и срећан стваралачки пут. Студирао је на Минхенској академији, али је дипломирао у Софији. Са 37 година већ је био професор. Током година је био ректор Националне академије ликовних уметности, директор Националне уметничке галерије, председник Савеза бугарских сликара. Приредио је низ самосталних изложби код нас и у иностранству. 1976. изабран је за председника Међународне уније за пластичне уметности (АIАР) при УНЕСКО-у. Почасни је члан Мексичке и Руске академије уметности. 1999. године, 13 година после његове смрти, УНЕСКО га је прогласио за „Световну личност године”, а поводом 100-годишњице његовог рођења. После утемељивања галерије-музеја „Дечко Узунов” код нас и у иностранству је приређено преко 120 поставки са његовим делима. Једна од њих је отворена у мају у Дому Европе у Софији. Тада ју је у Ноћи музеја посетило преко 5 хиљада људи. А изложба у Националном дворцу културе одржава се у склопу кандидатуре Софије за Европску престоницу културе 2019. године.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Венета Павлова
За први пут у историји, манифест бугарског националног препорода и просветитељства – „Историја славенобугарска“, коју је средином 18. века написао свети Пајсије Хиландарски – објављена је на украјинском језику. Ово значајно издање резултат је преданог..
Прве бугарске химне просвети и науци написане су у граду Елени, који је у 18. и 19. веку био битан трговински и културни центар, чији су становници активно учествовали у готово сваком важном историјском догађају у доба Националног препорода. Аутори..
Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, Национална гимназија за древне језике и културе „Константин – Ћирило Филозоф“, Бугарски културни институт у Братислави и Фондација „Глаголитика“ биће примљени као пуноправни чланови у удружење „Европска..
„Културама“ је фестивал који већ неколико година нуди јединствене сусрете с различитим културама и стиловима и стално изненађује занимљивим локацијама на..
Једна од најзначајнијих представа која ће се наћи на репертоару Народног позоришта у Софији током 2026. године биће „ Физика туге “, по истоименом роману..
Пројекат „Река уметности“, који реализује рејон „Централен“ Општине Пловдив, представља низ садржаја који јавне просторе претварају у позорницу за..