115. годишњица рођења великог бугарског сликара академика Дечка Узунова повод је да се поново састанемо са његовом уметношћу. Место је Национални дворац културе, а време – до 25. јуна. Дела која су представљена на изложби власништво су галерије-музеја, који носи његово име. Фонд те установе је изузетно богат – са преко 13 хиљада дела која су Софијској општини поклонили његови наследници – нећаци и нећакиње, такође сликари. Галерија је смештена у атељеу живописца, тик иза куће где је он живео. „Мој сан је да покажемо бар половину онога што поседујемо”, прича у интервјуу Радију Бугарска директор музеја Борјана Павлова. Музеј има преко 200 уља на платну, више монументалних композиција, акварела, цртежа…

„Сада представљамо дела која су уједињена под заједничким насловом „Спознаја”, - прецизира Борјана Павлова. - Разматрали смо дела Дечка Узунова, јер сваке године спроводимо инвентаризацију преко хиљаду њих. И утврдили смо да је у појединим цртежима и акварелима он буквално прозирао у будућност. Видео је како се наша планета загрева, какви ће проблеми уследити због непоштовања природе. Цртао је астронауте, летеће у Свемир фигуре, анђеле... Очигледно је видео ствари које ће се дешавати данас. Тако се родила и ова поставка. Изабрали смо једну слику као симбол – то је аутопортрет са свецима. С једне стране сликара је Свети Георгије који убија аждају, а с друге – Свети Димитрије који пробада неверника. А сам Дечко Узунов црта, у нади да ће спасити свет уметношћу.”

Посетиоци изложбе осим слика могу да виде и текстове уметника, који је за 87 година живота стекао велику мудрост. У једном се каже: „Да ли је могуће да све што је створено од памтивека до данас нестане заувек у једном тренутку?! То је освета Земље због тога што ми исисавамо из њених недара њене виталне сокове. Експлозије и похлепан човек су уништили вечити мир и равнотежу – од вруће лаве до мирних таласа океана. Ваздух је постао загушљив и отрован... Земља већ није наш дом – кренули смо у Свемир...” 

Рођен под сам крај 19. века, Дечко Узунов је имао дуг и срећан стваралачки пут. Студирао је на Минхенској академији, али је дипломирао у Софији. Са 37 година већ је био професор. Током година је био ректор Националне академије ликовних уметности, директор Националне уметничке галерије, председник Савеза бугарских сликара. Приредио је низ самосталних изложби код нас и у иностранству. 1976. изабран је за председника Међународне уније за пластичне уметности (АIАР) при УНЕСКО-у. Почасни је члан Мексичке и Руске академије уметности. 1999. године, 13 година после његове смрти, УНЕСКО га је прогласио за „Световну личност године”, а поводом 100-годишњице његовог рођења. После утемељивања галерије-музеја „Дечко Узунов” код нас и у иностранству је приређено преко 120 поставки са његовим делима. Једна од њих је отворена у мају у Дому Европе у Софији. Тада ју је у Ноћи музеја посетило преко 5 хиљада људи. А изложба у Националном дворцу културе одржава се у склопу кандидатуре Софије за Европску престоницу културе 2019. године.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Венета Павлова